U Srbiji 43 odsto starijih osoba ne koristi internet. Među onima koji to čine najviše je visokoobrazovanih. Međutim, tek desetak odsto njih koji internet koriste, osim za zabavu i čitanje, čine to kako bi određene poslove završili preko različitih e-usluga.
Sugrađanka Milica Ćurković (74) delimično se uklapa u ovu statistiku. Godinama je, sa završenom srednjom školom, radila u kruševačkoj filijali “Dunava”, upravo za kompjuterom, te joj upotreba savremenih tehnologija nije strana. Dok razgovaramo i čekamo da pristigne kafa, ona vešto tipka po ekranu pametnog telefona, pokazujući nam jedan od novih recepata koji planira da isproba.
– Da, da , internet na telefonu koristim svakodnevno, čitam vesti, recepte, pronalazim savete oko uzgajanja cveća, igram igrice. Suprug kaže da sam postala zavisnik, možda je u pravu – kaže ona kroz osmeh.
Posebno joj je važan Viber preko koga se redovno čuje sa unukom koji živi u Beogradu i sestričinama u inostranstvu. Ne ume da plaća račune preko telefona, ali misli da bi se snašla kada bi joj neko pokazao. Za sada joj nije teško da prošeta i plati ih na šalterima.
– E, nešto više, da na primer, zakažem da izvadim neki dokument, to mi se čini komplikovano. Nisam probala, ne znam. Ako bi postojala neka obuka, prijavila bih se, što da ne – dodaje.
Priliku za to će možda imati već u junu, kada bi na obuku o osnovnim digitalnim veštinama trebalo da krene nova grupa od desetoro starijih sugrađana i sugrađanki. Prethodno je isto toliko njih tokom aprila i maja, na pet jednoiposatnih radionica, sticalo nova znanja. Sve to je urađeno u okviru projekta Bridging digital divide (Premošćavanje digitalnog jaza), koji sprovodi Crveni krst Srbije.
Stariji tokom radionica uče da koriste Vajber, WhatsApp, Youtube, otvaraju gmail adresu. Obučavaju se, takođe, za korišćenje e-uprave, što treba da im olakša brojne poslove, poput zamene zdravstvenih knjižica i zakazivanja pregleda preko portala i aplikacija, podizanja ličnih dokumenata, poslova u vezi sa Katastrom, korišćenje e-recepta, e-bankinga, pretraživanja baze lekova…
– U prvoj grupi polaznika bili su stariji koji su aktivni u Crvenom krstu. Za jun formiramo novu grupu, pozvaćemo institucije koje rade sa starijima da ih obaveste o ovoj mogućnosti. Imamo, takođe, ideju da ovakve obuke postanu stalne, da pokušamo da obezbedimo prostor i kontinuitet u pružanju takve usluge – kaže sekretarka kruševačkog Crvenog krsta, Emina Todorović.
Sve to bi trebalo da poboljša položaj starijih u stvarnom i digitalnom svetu, da smanji društvenu izolaciju i poboljša njihovu opštu dobrobit.
Da je tako nešto potrebno potvrđuju podaci istraživanja koje su sproveli Crveni krst Srbije i Institut za društvena istraživanja, uz podršku UNFPA (Populacionog fonda Ujedinjanih nacija).
– Istraživanje, u kome su učestvovale 303 starije osobe, pokazalo je da 25 odsto ispitanika smatra da ima osnovne veštine za upotrebu računara i interneta, 13 odsto kaže da se dobro služi računarom i internetom, ali da povremeno traži pomoć, a 13 odsto da samostalno koristi računar i internet i zna tačno koliko im je znanja potrebno. Svega pet odsto ispitanika smatra za sebe da se odlično služi računarom i internetom – navodi Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.
Takođe, potvrđena je uska povezanost korišćenja novih tehnologija i stepena obrazovanja, te internet, kompjutere i pametne telefone najviše koriste stariji sa visokim stepenom obrazovanja.
Istovremeno, oni koji koriste digitalnle tehnologije čine to iz želje za komunikacijom i zabavom, a najčešći razlozi za nekorišćenje e-usluga su: strah, nedovoljno znanja o tome i nezainteresovanost.
Istraživači su stigli i do zanimljivog podatka. Od starijih koje koriste onlajn usluge, ali ipak odlaze na šaltere da plate raćune, saznali su da im je to način da izađu iz kuće, da prošetaju, da se vide sa nekim, da je to njihov način da ostanu uključeni u društvo.
– Treba zajedno da radimo na promociji digitalne uključenosti svih generacija, ali takođe da ostavimo mogućnosti za analogno ostvarivanje prava za one koji nisu u mogućnosti da koriste digitalne tehnologije – zaključuje Nataša Todorović.
Ukratko – da omogućimo susret “starog” i “novog” sveta .
J.B.
Naslovna fotografija: Crveni krst Kruševac
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.
Moje lićno mišljenje je da smo mi generalno ,,nepismen” narod za sve vrste novina koje nam dolaze. Nauceni smo da kad svoju decu ,,izvedeš na put” tada si sve životne, nametnute vaspitanjem, obaveze završio.
Ljudi ne umeju, a i ne trude se, da se snadju, organizuju na nacin da im život i dalje bude dinamican i ispunjen.
Možda zato što se priblizno poklopi odlazak u penziju i odlazak dece koja stvaraju svoju porodicu….. Odjednom dinamika prelazi u statiku, retki sebe pronadju i nastave da žive život punim plučima.
To je samo moje misljenje, pozdrav!