Na najbaksuzniji dan u godini, devetog utorka od Božića, u restoranu Lazarev dvor okupilo se više od 400 kruševačkih „namćora , baksuza i ugursuza“ da proslavi svoju slavu. Već tradicionalno, ovi divni ljudi velikog srca, na taj dan prikupljaju novac za decu slabijeg materijalnog stanja.
Postoje već 95 godina, smenjuju se generacije, ali povod okupljanja ostaje isti. Uz sredstva koje se obezbede od kupovine karata, osmisle još po nešto da bi se prikupilo još novca, a sve kako bi se kruševačkim školarcima lošijeg materijalnog stanja obezbedila garderoba za praznik Vrbica, te za maturanate srednjoškolace, učenike generacije.
Prošle godine, uspeli su kroz ovu humanitarnu zabavu da obukli 93 đaka i dvoje maturanata a, kako kažu, raduje ih što će ove godine najverovatnije novu odeću dobiti još više dece.
Kako i tradicija nalaže, članovi Društva “Dobra narav – namćori, baksuzi, ugursuzi, ostale fele i ženska sekcija”, u slavsko jutro osveštavaju kolač u crkvi. Ove godine, čast da bude kolačarka pripala je Gordani Petrović Ledenko. Ona je već dve decenije deo ove divne družine, a članstvo je u međuvremenu prenela i na svoju decu.
Predsednik Društva, Zvonko Rajković, kaže da posebno raduje što mlade generacije prepoznaju značaj ovakvih humanitarnih akcija, pa se i članstvo stalno podmlađuje.
-Društvo je osnovano davne 1929. godine a jedan od osnivača bio je moj deda, sa istom misijom kojom se danas i mi vodimo. Onda su došla neka vremena kada to baš i nije bilo poželjno jer bi to značilo da u državi i gradu ima siromašnih kojima je pomoć potrebna. Društvo je obnovljeno 1987. godine, na inicijativu doktora Dobrivoja Bobe Lisinca, Adama Stošića i Radeta Rajkovića, mog oca. Očekivano, nastavio sam njihovim putem. Po principu nepotizma, danas sam ja predsednik- u šali kaže Rajković.
Druženje namćora, baksuza i ugursuza na dan slave, sve je samo ne ono kako sebe nazivaju.
– Uvek je veselo, pa je tako bilo i sada. Sedimo okrenuti leđima jedni drugima, ne možemo da se gledamo, logično, namćori i baksuzi smo. Onda zaigramo „baksuzno kolo“, naravno naopako, jer to tako treba. Pošto je „ćutanje zlato“ ne razgovaramo međusobno, a ko prvi progovori mora da plati to kršenje pravila, u iznosu koji sam odredi. I na kraju svi progovorimo, jer novac prikupljen na taj način takođe ide u humanitarni fond. Uz to, sredstva od prodatih karata i humanitarne lutrije za koje kupone daju razni donatori, takođe naši sugrađani, prikupi se novac za našu dečicu slabijeg imovnog stanja.
Sanja Petković je ove godine po prvi put došla na zabavu, na nagovor svojih prijatelja koji su od ranije članovi.
-Pošto je zabava humanitarnog karaktera, to se ne odbija. Srećna sam što sam došla i dala svoj skroman doprinos. Ono što me je dodatno oduševilo je pozitivna atmosfera, divni ljudi, sve generacije su prisutne, od mladih do naših najstarijih sugrađana i svi su tu sa istim ciljem. To je zaista za pohvalu i nastaviću da budem deo ove priče.
Vladan Simić, „krivac“ što i Sanja sada ima „etiketu“ namćora, baksuza ili šta god, član je Društva već dugo, a pre 20 godina imao je čast i da bude kolačar.
–Družimo se i pomažemo ugroženoj deci, dovoljno da se čovek oseća dobro što je tu. Pored nas stalnih, pridružuju nam se novi ljudi, puno je mladih, to nas raduje. Prava gradska zabava, sa pravim ljudima.
Kako je ovo Društvo zapravo sekcija koja funkcioniše u okviru Društva ljubitelja starina i umetnosti, pored druženja, večere, smeha i dobre muzike za koju je već tradicionalno zadužen niški orkestar“Groš“, deo ove humanitarne večeri posvećuje se i starom Kruševcu. Ove godine besedilo se o Udruženju Balšićevaca iz čijeg komšiluka potiče i čuveni kruševački glumac Miodrag Petrović Čkalja.
D.P.