Pisac Stefan Simić sa svojim “Teatrom iskrenosti” nastupiće u Kruševcu 08. aprila (ponedeljak), sa početkom u 19 časova, u “Kruška pabu”. Ovog mladog književnika, koji živi u Beogradu, Srbija je bolje upoznala kada je studentima ustupio deo svog stana na korišćenje potpuno besplatno. O njegovom humanom gestu danima se pričalo.
U središtu pisanja Stefana Simića je čovek, sa svim svojim predrasudama i zabludama, vrlinama i manama. Njegova poezija i proza nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i teraju čitaoca da čoveka pronalazi u sebi i drugima.
Ovaj pisac sa statusom slobodnog umetnika objavljuje već godinama poeziju i prozu na internetu. Vremenom je njegov internet angažman prerastao u nešto mnogo šire, sa više od 130 hiljada pratilaca. Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije. Za sebe voli da kaže da piše, nastupa, snima emisije, bori se i veruje u jedan novi svet, svet sa ljudskim likom…
U svojim tekstovima vrlo je iskren kao i namera koju ima, da učini svet boljim. Na pitanje koja je cena iskrenosti danas odgovara:
– Velika. Što je više društvenih mreža čovek je više anti-društven, suštinski. Premalo je istinske komunikacije, i onda kada neko iskreno piše ili govori, to je neka vrsta incidenta. Ljudi nisu spremni na otvorenost, posebno na emotivnu otvorenost, ranjivost, podseća ih na vlastitu. Mnogo je lakše zatvoriti se, okrenuti glavu, međutim ono što suštinski pokreće, a i ostaje, to je živa energija koja ne može da se kontroliše i nastoji da pokrene sve oko sebe.
Svoju borbu sa besmislom vodi svakodnevnim objavama na društvenim mrežama. Njegovi tekstovi se vrlo rado “dele” i” lajkuju” od strane ljudi koji se u njima pronalaze, tako da se vrlo lako mogu pronaći na raznim stranicama.
– Nastojim da inspirišem ljude, pokrenem, poenta nije u kritici, nego u vrednostima koje afirmišem. Zadatak savremenog humaniste je da se obračuna sa svim onim što ponižava čoveka. Ne vodim se time šta se više ili manje čita, pratim svoj unutrašnji glas. Čovečanstvu su danas potrebni svetionici, ljudi koji su spremni na obračun sa neljudskim u svetu.
“Teatar iskrenosti” je teatar – kabare gde, kako kaže, izvodi svoje najbolje tekstove, uz muziku, aktuelno je, savremeno, puno jasnih poruka, oslobađajuće je, ni nalik na standardne književne večeri.
– Odavno sam osetio da je ljudima potrebno nešto drugo, što će da ih pokrene. Tako da je moj nastup miks mnogo čega, koji, siguran sam, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
I njegova empatija nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Srbija je u većoj meri za njega saznala kada je deo svog stana ustupio, potpuno besplatno, studentima na korišćenje.
– Živeo sam kao student kod legende naše košarke Ducija Simonovića, bio sam dosta siromašan, i on mi je pomogao, prvih godina, potpuno besplatno. Onda kada sam rešio stambeno pitanje izdvojio sam sobu za studente, koji žive sa mnom već treću godinu za redom. Divni mladi ljudi, talentovani. Poenta nije u rečima, nego u delima – objašnjava Stefan.
Poručuje mladim ljudima da ostanu mladi, i kada po godinam to više nisu. Mladost je način života, dodaje.
– A ako su mladi po godinama, da preuzmu odgovornost, da ne beže od života i da dođu do svog stvaralačkog bića, koje će im pomoći za dalje. Naravno, i borba, za ljudskost, za bolje uslove života sredine u kojoj žive, a i vlastite. Život je beskrajno inspirativan, i mogućnosti su beskrajne – zaključio je pisac.
O svom rodnom gradu kaže:
– Kao i Srbija, Paraćin se traži, mnogo je bisera poteklo iz tog grada, kojih je svuda po svetu, nažalost retko dolaze, a i kada dođu, malo ostaju. Kao i svaki rodni grad, Paraćin je inspiracija, i svaki stvaralac ima poseban odnos sa svojim rodnim gradom. Deda po ocu mi je živeo u Kruševcu, akademski vajar, Dimitrije Simić. Tako da i Kruševac lično doživljavam.
IZ BIOGRAFIJE
Stefan Simić je rođen 1989. godine u Paraćinu. Studirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu “Pustite nas” objavio je 2012. godine, drugu “Odjeci ljudskog” 2013, treću “Generacijama koje rastu bez poezije”, 2016. godine. Usledile su “Rekoh… i olakšah dušu” 2019. godine, “Povratak čoveku” 2020. godine i “Prkos besmislu”, 2022. Trenutno radi na romanima i putuje sa svojim “Teatrom iskrenosti”, životnim teatrom, gde prenosi sve ono na čemu je radio godinama, u duhu čoveka, u duhu ljudskosti. Osnivač je “Slobodnog teatra” i vodi radionice oslobađanja na sceni, govorništva i pisanja. Ima status slobodnog umetnika.
M.M.D.
foto: facebook strana Stefana Simića