Možda ste šetajući Ribarskom Banjom, stazom koja od Velnes centra vodi kroz prijatnu hladovinu bukove šume, naišli na „Česmu ljubavi“, posvećenu (ne)srećnoj ljubavi dvoje mladih koji su se lečili u toj banji. Ona je izgubila bitku sa bolešću, on je ostao da pati za njom. Danas parovi urezuju svoja imena u bukova stabla iznad česme, baš kako su nekada davno učinili Milena i Filip.
„Nema je više, kuda ću sada sam bez nje, moram da tražim ljude sa kojima se ona sretala u svom kratkom životu, da razgovaram sa njima, da ih pitam da mi kažu sve što znaju o njoj, da čujem još koju živu reč koja će me podsetiti na nju…“, tako je Filip nakon smrti Milene govorio svom rođaku Milosavu, a on ovekovečio kroz pisanu reč u svojoj knjizi „Van svoje ljušture“, koju je delom posvetio i ovoj ljubavnoj priči.
Sastajali su se Milena i Filip, na mestu gde je danas „Česma ljubavi“. On student medicine na oporavku u banji, ne životno ugrožen. Ona, prelepa devojka, kažu u to vreme najlepša pacijentkinja u sanatorijumu, obolela od tuberkuloze i sa ne baš dobrom prognozom.
Kao budući lekar Filip je bio svestan koliko je ozbiljna Milenina bolest. Znala je i Milena, ali to ih nije sprečilo da se zavole, njega da piše predivne ljubavne pesme, nju da ih uči napamet i recituje u hladu bukove šume. I svi ti ispisani stihovi su nakon što je Filip završio sa lečenjem i otišao iz banje, ostali kod Milene. Kada je godinu dana kasnije preminula, Filip je ostao i bez nje i bez svojih pesama.
Kažu da se, nakon što je završio studije medicine u inostranstvu, Filip vrati u Srbiju. Da li je ikada posle Milenine smrti dolazio na mesto gde se njihova ljubav rodila, ne zna se. Ono što je ostalo je sećanje na jednu ljubav, isklesani likovi dvoje mladih na česmi i stihovi koje je Milena posvetila svojoj najvećoj ljubavi:
„ Ti si već davno otišao i u čežnji za tobom ne znam moram li sad na brdo u susret tebi izađi ili mi je čekati pa će brdo samo k meni dole sići…“.
„Česma ljubavi“ delo je vajara Čedomira Ristića iz Prokuplja, inače autora bronzanih figura u prirodnoj veličini kralja – Petra Prvog Karađorđevića i kneza Miloša Obrenovića, na klupama u parku te banje.