U amfiteatru na Slobodištu održana je tribina o značaju tog memorijalnog kompleksa te o radovima na izgradnji Parka vojne opreme, koji se na delu Slobodišta izvode već mesec dana. Na tribini su govorili predstavnici struke, koji su poručili da pomenuta izgradnja znači narušavanje integriteta memorijalnog kompleksa, koji inače šalje poruku mira, te da se izgradnja izvodi protivzakonito.
Na večerašnje okupljanje i tribinu pozvali su kruševački stidenti u blokadi, koji su pod sloganom „Odbranimo Slobodište“ pre tribine vodili šetnju od Trga glumaca do Slobodišta.
Obraćajući se okupljenima knzervatorka Estela Radonjić Živkov kazala je da je sigurna da će Slobodište biti odbranjeno jer odbrana Slobodišta znači odbranu ustava i zakonitosti.
– Moramo da pričamo da je ovo protivzakonito što se dešava. Pitanje je dižemo li glavu ili ćemo da pustimo da se dešava ovako. Bitno je da se razmotri mogućnost da Zavod već sutra izađe na teren i predloži obustavu radova, a građevinska inspekcija bi morala odmah da naloži obustavu radova. Dakle država i grad moraju da zaustave ove radove, ako se ne desi mora da nas bude više da odbranimo Slobodište jer nas ustav obavezuje da branimo kulturno nasleđe – kazala je ona.
Kazala je da je Gradska uprava Kruševac izdala lokacijske uslove mimo Zakona o planiranju i izgradnji jer, kako je navela „nije ispoštovan u potpunosti ni planski dokument na koji se pozivaju, nije sprovedena javna rasprava, procena uticaja na životnu sredinu i ono gde se najgrubljeg kršenja ustava i zakona su donošenje lokacijskih uslova bez prethodnog davanja uslova od nadležnog Zavoda u Kraljevu“.
Da je kruševački Plan generalne regulacije iz 2017. godine, na koji se sada pozivaju nadležni, donet bez uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture kazala je ahitekta Aleksandra Bašić, Kruševljanka koja živi u Beogradu.
– Kada radite Plan generalne regulacije (PGR)* za grad koji u sebi čuva mnogo kulturnih dobara, u obavezi ste da zahtevate uslove od nadležnih institucija i da ih uključite u plan. Izrađivač ne znamo da li ih je zahtevao, nije ih dobio, nema ih u okviru ovog plana i sam plan na koji se idejno rešenje poziva u izvesnom smislu je ništavan – kazala je ona.
Istoričarka umetnosti iz Centra za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa, Mare Janakova Grujić, je naglasila da na Slobodištu nema mesta betonu, tehnokratiji i mašinizmu te da bi nametanje novih poruka i proizvoljnih intervencija značilo najgrublje i nepovratno uništavanje remek dela Bogdana Bogdanovića i nacionalnog kulturnog dobra. Dodala je da je započetim radovima i planiranim sadržajem direktno ugrožena regionalna inicijativa za nominaciju Bogdanovićevog kompletnog spomeničkog opusa za stavljanje pod zaštitu UNESCO.
– Bogdanovićevi spomenici, svih 20 monumentalnih koliko je sagradio, imaju vanredno značajnu ulogu u svojim gradovima. Slobodište ne funkcioniše samo kao statično mesto sećanja već kao aktivni prostorni regulator koji štiti gradsko tkivo od stihijske urbanizacije i gubitka indentiteta – kazala je ona.
Predsednica Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija, Sanja Kesić Ristić, kazala je da se memorijali prave na mestima gde je najviše ljudi stradalo te da je neukusno i suprotno svakoj logici postaviti oružje koje je prouzrokovalo smrt ljudi i uništavanje prirodnog i kulturnog nasleđa.
Emotivnim govorom se okupljenima obratila Kruševljanka koja decenijama živi u Beogradu, Nevena Živić, lektorka i pesnikinja, rođena sestra glumca Marka Živića i ćerka poznatog kruševačkog arhitekte Svetislava Živića:
– Slobodište branim jer sam ovde čitala svoju pesmu o Slobodištu za koju sam dobila prvu nagradu za poeziju. Svečanosti slobode su bile svečanosti umetnosti, duha, lepote, koje nadilaze stradanje i smrt, zato što je to svima bilo jasno i nikome nije padalo na pamet da Slobodište može da bude išta drugo do spoj svetlosti, trave i kamena.
Njen otac je krajem 70-tih i početkom 80-tih godina prošlog veka sa svojim profesorom Bogdanom Bogdanovićem rekonstruisao Memorijalni kompleks Slobodište, amfiteatar, Kapiju sunca i projektovao Dom Slobodišta. Ona je podsetila je da je Bogdan Bogdanović govorio da Slobodište pokazuje kako arhitektura može postati instrument katarze, mira i slavljena života, umesto spomenika koji veliča smrt i rat.
– Takođe je govorio da je želeo spomen park koji ne plaši posetioca, već mu nudi mir. Zato na Slobodištu nema figura vojnika niti oružja, tako je govorio i pisao Bogdanović. Elementi su zemlja, trava, sunce i stilizovane kamene ptice koje simbolizuju let ka slobodi. Zato gospodo, nađite neku drugu livadu pa poređate svoje voštane vojnike i igrajte se rata – kazala je ona.
Istoričar Aleksandar Sredojević podsetio je da je na tom mestu stradalo više od 1650 ljudi te da Slobodište simbolizuje pobedu života nad nasiljem, da žtrve nisu pobeđene time što su ubijene, te da je pobeda slobode nad strahom, ljudskog dostojanstva nad nasiljem suštinska.
Podsetimo da je deo javnosti u Kruševcu odreagovao krajem maja, kada su počeli radovi na delu Slobodišta, na parceli ka parku „Šarengrad“, gde se pravi izložbeni kompleks vojne opreme. Tada je nastala građanska inicijativa „Odbranimo Slobodište“, koja je organizovala više okupljanja, animirala stručnu javnost, obratila se nadležnim institucijama te u saradnji sa Zborom građana Kruševac organizovala potpisivanje peticije protiv izgradnje pomenutog parka.
U međuvremenu je Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo u dokumentu od 17. juna obavestio Gradsku upravu Kruševac da se na tom prostoru ne može dozvoliti izgradnja parka vojne opreme.
Gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović je nakon toga reagovao navodeći da će se Grad žaliti Ministarstvu, a Zavod je najavio da će u ponedeljak izaći na teren da bi utvrdio trenutno stanje.
Povodom izgradnje izložbenog parka vojne opreme na Slobodištu tokom prethodnih dana reagovali su Udruženje arhitekata Srbije, Arhitektonski fakultet iz Beograda, Nacionalni komitet ICONOS (Međunаrodni sаvet zа spomenike i spomeničke celine, Centar za istraživanje i valorizaciju graditeljskog nasleđa, stručni pojednici te intelektualci među kojima i proslavljeni reditelj, Kruševljanin Nebojša Bradić, ističući da je potrebno očuvati integritet i celovitosti Memorijalnog kompleksa Slobodišta, bez njegovog menjanja ili dodavanja sadržaja.
J. B.
Napomena: *Greškom autora teksta je, umesto Plan generalne regulacije, bilo napisano GUP (Generalni urbanistički plan). Ispravka je uneta 22. juna u 16:06.