Kad spomenemo Kruševac, prvo pomislimo na Lazarev grad, Spomenik kosovskim junacima, crkvu Lazaricu… Naš grad dušom kao da još uvek živi u srednjem veku, a nije ni čudno jer je u tom vremenu stekao slavu koja ga je istorijski, mitološki i kulturološki učinila večnim i neprolaznim. Svaki detalj koji nas vraća u to doba budi u nama nove emocije, pa i nostalgiju za epitetom “srpska prestonica”. Duh srednjovekovnog Kruševca, na svoj način, dočarala je naša sugrađanka Olivera Stanojević Vasilov.
Život u srednjem veku nije bio vezan samo za viteštvo, odvijao se i u drugim segmentima što je, izradivši “Dvorski sapun cara Lazara”, na svoj način dočarala Olivera. Rozeta, ornament na istočnom zidu crkve Lazarice, inspirisao je ovu Kruševljanku, koja je po struci diplomirana inženjerka poljoprivrede, da napravi sapun sa ovim simbolom.
– “Rozeta” je vrhunac svih mojih izuma – ističe Olivera. Želela sam da dam svoj doprinos turističkoj ponudi Kruševca, i da taj simbol učinim dostupnijim što većem broju ljudi, a naročito onima koji ne žive u Kruševcu. Rozeta je kameni cvet, vajarsko delo autora, ali retko ko obrati pažnju na taj detalj koji se nalazi na spoljnom zidu crkve. Ja sam se uvek divila tim prepletima. Želela sam da je prikažem u materiji koja je meni dostupna, a to je sapun. Pravljenje kalupa, kutije, kompletnog dizajna trajalo je oko dve godine. Bio je to skup poduhvat, prvi kalup izradio mi je akademski vajar iz Beograda, ali istrajala sam u svojoj upornosti i osnovnoj ideji da to bude moj zaštitni znak. Ponosna sam što se moja “Rozeta” kao suvenir prodaje u Narodnom muzeju, Turističkoj organizaciji, Kući Simića, Dino parku, ali i Etnografskom muzeju u Beogradu.
Proizvodnja ručno rađenih sapuna nije Oliverina osnova delatnost, već hobi koji se pojavio neočekivano, i lagano poprimio dimenzije kulturnog brenda. Sve je počelo kada joj je ćerka dobila ekcem na rukama.
– Trebalo je naći lek koji će da prija njenoj koži, da nije iritantan i ne izaziva dodatne alergijske reakcije. Znala sam da je takav preparat vrlo teško naći na tržištu, jer sve što je u ponudi puno je alergena i smeta osobama koje imaju problematičnu kožu. Nekako baš u tom periodu, na Hemijskom fakultetu, profesor Zoran Vujičić organizovao je kurseve za izradu ručno rađenih sapuna. Predavanje se sastojalo od teorijskog i praktičnog dela u laboratoriji. Mene je konkretno toliko zainteresovao da sam išla pet puta, zapazivši uvek neku novinu koja mi je pomogla da sklopim mozaik i usavršim formule za proizvodnju mojih sapuna.
Naša sagovornica napominje da su za kvalitetan sapun, sa pravim higijenskim efektom, osnovne sirovine svinjska mast i goveđi loj. U drugom planu je: palmino, kokosovo i ricinusovo ulje, Takođe napominje da se sapuni prave od zasićenih, a ne mlečnih masti.
– Patentirala sam pet vrsta sapuna, koje bih rasporedila u tri kategorije. Prvi i najkvalitetniji je sapun koji sadrži svinjsku mast i goveđi loj. To je preparat namenjen koži koja je sklona alergijama, raznim nus-pojavama, crvenilu i ekcemu. Drugi sapun sadrži takođe svinjsku mast i goveđi loj, uz dodatak aktivnog uglja. Namenjen je masnoj koži, za decu u pubertetu koja imaju problem sa aknama, kao i za kožu koja se peruta.
Kad je reč o normalnoj koži u ponudi su dve vrste sapuna: prvi pored osnovnih sastojaka sadrži palmino, kokosovo i ricinusovo ulje sa dodatkom mirisa i boje, a drugi je sapun sa kozjim lojem koji jako prija zdravoj koži. Treća kategorija bi bio Veganski sapun napravljen od palminog, kokosovog, ricinusovog i maslinovog ulja. Ovaj produkt je nastao jer je izvestan broj mušterija tražio sapun koji nema u sebi sirovine životinjskog porekla. Zato sam ga tako i nazvala, kvalitetan je i namenjen normalnoj koži.
Kao posebnu specifičnost Olivera navodi tehniku pustovanja, kojom se od davnina pravi “vuneni sapun”. Reč je o starinskoj metodi tokom koje se iglicom obloži vuna oko sapuna. Naša sagovornica navodi da je ovo jedini sapun koji ima trostruki efekat: higijenski, efekat sunđera i piling. Osim toga kupanje i masaža vunom jako prija koži.
Olivera je članica Udruženje za očuvanje starih zanata i veština “Beli Orlovi” iz Beograda, koje organizacijom jedinstvenih srednjovekovnih manifestacija već duži niz godina pleni pažnju međunarodne javnosti. Pokušavajući da nam dočaraju vreme kad je Srbija bila u naoponu svoje moći, prošle godine organizovali su manifestaciju na kojoj su nastupila udruženja iz 19 različitih zemalja.
– Bilo je to od 25 do 27. avgusta na Donjem Kalemegdanu – priseća se Olivera. Pre toga sedam godina, od 2015. do 2022. godine, organizovali su „JUST OUT Festival“ u manastiru Manasija. Tu sam izlagala i prodavala svoje rukotvorine. Sa “Belim Orlovima” sam nastupala i u Smederevu 2019. godine na njihovom festival “Bitka nacija i srednjovekovno selo”. Od tada sa prvim danima proleća, jednog vikenda u mesecu, naprave srenjovekovnu tržnicu na kojoj se prodaju ručni radovi koje su ljudi koristili u srednjem veku. Najavili su održavanje i ove godine, pa očekujem jedan lep doživljaj – napominje naša sagovornica.
N.N.