Posle brojnih uspona na najrazličitije planinske vrhove širom sveta, na predlog Planinarskog saveza Srbije, Dragoslav Gogić je postao i čelni čovek balkanskih planinara. Na Izbornoj skupštini, koja je pre 15 dana održana na Meteorima, našem Kruševljaninu svečano je dodeljeno mesto predsednika Balkanske planinarske unije.
–Za mene ovo je velika čast, ali i velika odgovornost. Prevashodni cilj nam je da negujemo prekograničnu saradnju, štitimo prirodu i jačamo ekološku svest. Organizovaćemo takmičenja iz raznih planinarskoh disciplina širom Balkana, zajedničke ekspedicije, ali i usavršavanje kadrova kao što su specijalizovani planinari, vodiči i penjači – najavljuje Gogić, novi predsednik Balkanske planinarske unije.
Udruženje je osnovano 2009. na Bjelašnici. Okuplja 10 država od Slovenije do Turske, ima oko 500 000 planinara, a sedište je u Skoplju. Zapravo to je jedna od tri međunarodne planinarske organizacije u Evropi.
Saradnja među planinarima je jedinstvena i neraskidiva. Sve ih spaja ista strast, koja je godinama nadjačala sve prepreke koje je u regionu iznedrila politika. Što se same Srbije tiče, naš sagovornik smatra da su najatraktivnije planinarske destinacije Tara, Stara Planina i Jastrebac:
Priznajem da sam emotivno vezan za Jastrebac na kojem sam planinarski prohodao. To je jako specifična planina, šumovita i puna potoka na kojoj nikad ne možete da zalutate, jer će vas bilo koji potok dovesti u neko selo u podnožju. Osim toga nije teška za uspone, vrhovi se protežu od 950 do 1492 metra, a pešačenje kroz šumu jako nadahnjuje. Za turiste posebno su zanimljivi Ovčarsko-Kablarska klisura i Fruška Gora gde se prošetaš kroz istoriju, upoznaš srpsku kulturu i brojne manastire.
Kruševljanin, s kojim imamo puno pravo da se ponosimo, do sada je ispenjao 38 vrhova koji dostižu preko 5000 metara. Najviši tačka na koju je kročio je 7200 metara na Himalajima. Posetio je Kavkaz, Kilimandžaro, Atlas, Ararat i upoznao narode sa najrazličitijom kulturom i tradicijom. U planu mu je da sledeće godine svoju veštinu oproba na vulkanima u Kolumbiji i Ekvadoru.
–Ponekad uspon počnemo noću. Tek kad se raziđe prva jutarnja magla ispod sebe vidiš provalije od tri kilometra. Onda se iznenadiš, a često i zapitaš da li bi uopšte pošao na takav poduhvat da nije bilo magle i da si znao kakav te prizor čeka – kaže Gogić i napominje da je planinarski hobi, bez obzira na mesto u bilo kom udruženju, uvek volonterski.
Tropske noći u Las Vegasu
Prošle godine Gogić je 25 dana proveo u Americi sa ciljem da napravi dokumentarni film o pustinji Mohave. Odseo je u Las Vegasu gde je osetio paklenu pustinjsku klimu.
–Dnevna temperatura često dostiže 46, a noćna 39 stepeni. Inače zemlja je vraćen plemenima Ualapaji i Navaho. Indijanci su čuvari, naplaćuju ulaz u Grand kanjon, rentu na kazina i sav glamur Las Vegasa, a imaju i svoj plemenski biznis. Sav prihod ide njima jer to je sada njihova zemlja.
N.N.
Foto: Dragoslav Gogić