Kruševljanin Dobrivoje Marjanović, koji je nedavno izabran za predsednika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, najjačeg sindikata u prosveti, koji okuplja oko 28.000 zaposlenih u tom sistemu, u intervju za portal Odjek.rs govori o prioritetima rada Unije u narednom periodu, u trenutku kada je nezapamćena tragedija, koja se dogodila 3. maja u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“, iz korena potresla ne samo obrazovni, već čitav društveni sistem.
Na mesto predsednika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije izabran je na redovnoj Izbornoj skupštini, održanoj početkom juna. Tome je prethodio njegov dvodecenijski predani rad u prosveti i sindikatu. Svojevremeno je, sindikalna organizacija škole u kojoj je Marjanović zaposlen, učestvovala u formiranju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kako na nivou grada, tako na nivou Srbije.
Smatra da USPRS treba da bude pelcer za ozdravljenje obrazovanja Srbije te da, kao ni do sada, borbu za radno pravni status zaposlenih ne treba mešati sa politikom i da se predstavnici ovog sindikata ne smeju baviti političkim aktivnostima.
*Koji su prioriteti Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije?
– Nakon tragedije u „Ribnikaru“ jasno je da je sprečavanje nasilja u školama prioritet. Unija je već ranije, pre tri, četiri godine, nakon nasilja u školi u Sremskoj Mitrovici reagovala, formirano je radno telo Vlade Republike Srbije. Benefit je platforma „Čuvam te“, koja je nakon decembarskih dešavanja u školi u Trsteniku, kada je profesorka doživela nasilje od učenika, a potom tragedije u „Ribnikaru“, postavljena na portal. Ona treba da bude osnov zaštite od vršnjačkog nasilja, ali i bilo kakvog nasilja u školama. Platforma „Čuvam te“ u roku od 5 do 7 minuta alarmira 2.700 institucija u Srbiji. Tu su škole, lokalne samouprave, socijalne ustanove, školske uprave, policijske uprave, sve imaju za obavezu da daju povratnu informaciju. Svi slučajevi će biti procesuirani. Dogovoreno je da se urede društvene mreže, kao javni prostor, da se remećenje javnog reda i mira definiše na društvenim mrežama, da se napad na nastavnika smatra krivičnim delom…
Mi smo protiv svakog nasilja u školama. S tim u vezi smo odmah nakon događaja u „Ribnikaru“ sa svim našim članovima, a ima ih više od 28.000, uradili predlog u koji smo implementirali sve zahteve koji do sada nisu od strane države uvaženi, ali smo uvrstili i neke nove kako bi obrazovni sistem postao bolji.
– Predlog, odnosno platforma za rad sa roditeljima, između ostalog, predviđa angažovanje školskih policajaca u obe smene, obezbeđenje u školama, zaključavanje svih vrata za vreme nastave, vođenje evidencije o licima koja posećuju školu. Takođe, predviđa da država obezbedi sredstva za video nadzor u školama, da se zabrani medijima da prenose eksplicitne scene nasilja i uvredljive sadržaje, i da se sankcionišu svi koji na društvenim mrežama i u drugim medijima koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama. Platforma predviđa i striktno poštovanje zabrane upotrebe mobilnih telefona u školi, i veći broj stručnih saradnika i socijalnih radnika u školama.
*Šta je Unija konkretno navela u pomenutom predlogu?
Zatražili smo izmenu Zakona o krivičnom postupku u kome se definišu kazne za napad na zaposlenog u ustanovi obrazovanja, kao i hitnu izmenu Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika koji regulišu vođenje disciplinskih postupaka prema učenicima, koji bi značili skraćivanje procedure pri izricanju disciplinskih mera. Takođe, treba da postoji mogućnost suspendovanja učenika sa nastave u slučaju povrede zabrane, strožije novčane kazne za roditelje, ukoliko učenik učini težu povredu. Predložili smo i da roditelji budu obavezni da prisustvuju roditeljskim sastancima, ukoliko su sprečeni da potom u dogovoru sa odeljenjskim starešinom posete školu, a da se propišu novčane kazne za one koji ne poštuju tu obavezu. Platformom je predloženo smanjivanje broja učenika u odeljenju, uvođenje obavezne uniforme za nastavnike i učenike, kao i ne opterećivati prosvetne radnike nepotrebnom administracijom, seminarima.
Imamo i platformu za poboljšanje statusa prosvetnih radnika. Pokretanje peticije za ulazak u Skupštinu Srbije predloga za promenu Zakona o štrajku, gde će biti dozvoljena obustava nastave, za šta nam je potrebno 30.000 potpisa, potom predviđa značajno povećanje plata prosvetnim radnicima i uvođenje platnih razreda, povećanje zarada odeljenjskim starešinama za 20 odsto. Takođe, predviđeno je da zajedno sa Univerzitetima radimo na ideji animiranja učenika za upis na nastavničke fakultete.
*Za koliko ćemo, prema proceni Unije, ostati bez nastavničkog kadra, imajući u vidu da mladi ne žele da upisuju fakultete iz te struke?
– Mi već sada ostajemo bez prosvetnog kadra. Imamo profesore matematike, hemije, fizike, koje možemo da na prste jedne ruke da prebrojimo. Malo je interesovanje za srpski, engleski, sve će biti gore. Tome doprinosi uopšteni status prosvetnog radnika, (ne)poštovanje, materijalni status, jer prosvetni radnik mora da se bavi dodatnim poslom da bi preživeo. Prvo treba poboljšati status prosvetnog radnika, kako bi se mlađi opredelili za taj poziv. Kvalitet obrazovanja će se samo dalje urušavati ukoliko država ne preduzme nešto, a nešto ne vidim da je zainteresovana, osim na rečima.
Političarima je već dve decenije obrazovanje važno samo u predizbornoj kampanji, a posle ga zaborave, postaje im trošak, zato smo i došli do toga da nastavničke fakultete upisuje malo đaka i to uglavnom nisu najbolji đaci. Ukazivali smo na to, imali više štrajkova. Unija je najborbeniji sindikat i imali smo pobede na mikro niovu.
*Zanimljivo je USPRS upravo u unutrašnjosti Srbije ima najjače uporište. Zašto je tako?
– Uža Srbija je uvek bila uporište USPRS-a. Kada je Unija formirana to su učinili Sindikat obrazovanja Čačak, Forum beogradskih gimnazija, Forum srednjih stručnih škola u Beogradu, a onda se, vrlo brzo, priključila organizacija u Kruševcu. Među osnivačima su bili tadašnja Mašinsko elektrotehnička škola, škola Žabare, „Zmaj“, „Dragomir“, onda su se ostali postepeno pridruživali.
*Vi ste drugi predsednik USPRS-a koji dolazi iz Kruševca?
– Tako je, Leonardo Erdelji je bio predsednik Unije od 2007. do 2011. godine. On je po struci bio pravnik i imao je zadatak da postavi temelje Unije. Bio je izuzetan borac, čovek bez dlake na jeziku. Inače, ja sam sedmi predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. U našem sindikatu umemo da kažemo da Unija „troši“ svoje predsednike. Takođe, iskustvo naše organizacije pokazuje da, bilo da su na vlasti žuti, crveni, plavi ili zeleni, prosveti se loše piše. Unutrašnjost, Kraljevo, Valjevo, Čačak, Kragujevac, Niš, naravno, Kruševac, su uvek bili najborbeniji deo Unije, često se priključuje Vojvodina. Problem u Beogradu je razjedinjenost po školama jer imaju po tri ili četiri sindikata u školi. Sada imamo preko četiri hiljade članova u Beogradu i aktivni su.
Šta dalje?
– Prvi fokus je na radnu grupu, koja donela zaključke 22. decembra, koji ni posle više od šest meseci nisu došli na dnevni red Vlade. Nadam se da će ti zaključci biti realizovani. Ne bude li tako bilo eto nas 15. avgusta pred Vladom, pred početak školske godine da ih podsetimo da nisu obavili svoj posao i da ipak nije do finansija. Potom nas ponovo čeka tehnološki višak, zbrinjavanje radnika zbog smanjenja broja dece.
*USPRS je prethodnih godina aktivno uključen u proces zbrinjavanja tehnoloških viškova. Šta kažu brojke?
– U tome aktivno učestvujemo još od 2009. godine. Interesantno je da je prvi kolektivni ugovor, koji je to podrazumevao, sačinjen u OŠ „Vuk Karadžić“ u Kruševcu, jer su se oni te godine, zbog manjeg broja dece sa četiri odeljena sveli na dva odeljenja, mnogi bi ostali bez posla. Tada smo seli, predložili rešenje državi koja je to, nakon štrajka, prihvatila. Počinje borba sa kabadahijama iz vlasti, prethodne, da se ljudima obezbedi to pravo. Tada smo više vremena provodili u Školskoj upravi, kod tadašnjeg načelnika, podnoseći prijave inspekciji da izađe na teren. U jednom trenutku samo imali zapisnike republičkih inspekcija koji su bili u koliziji sa zakonom, puštali smo tužbe, a povlačili ih kada bi nadležni reagovali. Taj način rada smo potom preneli na Srbiju. Mi smo ovde smenjivali predsednike sindikata u školama, koji su potpisivali dokumente koji su bili protiv radnika…Takođe, 2015. godine smo nakon štrajka, uspeli da se izborimo da, osim radnika koji su tehnološki višak, prednost imaju i radnici koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Od te godine brojimo preuzimanja, zato što je tada, na insistiranje Unije, napravljen informacioni sistem, koji je prepoznao zaposlene u obrazovanju. Od tada do danas je blizu 35.000 naših kolega dopunilo normu, a našim radom omogućili smo da, osim uštede u budžetu, bez obzira na zabranu zapošljavanja, putem konkursa, bude zaposleno više od 18.000 naših kolega.
*Kako vidite to što je sada mnogim prosvetnim radnicima norma podeljena na više škola?
-Upravo je to problem na koji ukazujemo godinama. Ljudi rade u više škola, sa više programa, kada krenu ujutru ne znaju u koju školu idu, deca ne znaju ko im predaje…Država time neće niti želi da se bavi. Mi imamo spremno rešenje i to će biti jedna od glavnih stvari kojima ćemo se baviti u narednom periodu, da ta radna mesta ukrupnimo na jedno, a da onda na ostala radna mesta, koja budu slobodna, rasporedimo tehnološki višak, ljude koji su spremni da rade u prosveti. Mora se naći način da se nadležni odazovu na ovaj evidentni problem i da izmenom zakonske regulative kolegama daju prednost u ukrupnjavanju norme pre prijema novih zaposlenih. Takođe se mora naći način za raspisivanje konkursa za radnike koji rade na određeno vreme na upražnjenim radnim mestima, ali nemaju ni u jednoj ustanovi preko 50 odsto angažovanja, (što je bio uslov do sada). Insistiraćemo na daljem raspisivanju konkursa po fazama, kao i do sada, kako ne bismo ugrozili sistem dopune norme. Nama godišnje izmedju 2.500 i 3.000 radnika odlazi u penziju, tako da imamo resurs i pokazali smo državi da možemo takve procese da sprovedemo.
*Umesto zaključka, odnosno kako nadalje osnaživati USPRS?
U konsultacijama sa saradnicima i članovima zaključili smo da fokus ponovo treba staviti na neposredne obilaske gradskih organizacija. Neophodan je kontakt sa članovima, da se od njih uživo čuje sa kojim problemima se suočavaju i da se saslušaju predlozi za unapređenje rada organizacije. Neophodno je dodatno osnažiti predsednike sindikata. Zato planiramo sastanke, tribine i seminare na nivou gradova i opština. Moraćemo da proširimo svoj tim, kako bi adekvatno odgovorili izazovima, koji nam predstoje. Spreman sam da iskustvo i znanje uložim da bismo, kao organizacija, adekvatno doprineli podizanju ugleda obrazovanja i zaposlenih u obrazovanju.
Jelena Božović
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Iz biografije
Rođen je 1975. godine u Kruševcu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a na Tehničkom fakultetu, na pedagoškom odseku u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu, završio za profesora tehnike i informatike. Master studije na Pedagoškom univerzitetu u Jagodini, na smeru Liderstvo u obrazovanju, završio je 2022. godine. Kao nastavnik tehnike i informatike zaposlen od 2002. godine, prvo na zamenama, a potom za stalno u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Kruševcu. Predsednik USPRS Kruševac je od 2009. godine. Od 2011. godine do 2023. godine je bio rukovodilac Resora za informisanje i marketing i član Predsedništva USPRS-a.