Pravilna ishrana školskog deteta je osnov za pravilan rast i razvoj i odvijanje svih vitalnih funkcija organizma. Pravilna ishrana je navika koju deca stiču u porodici, na koju možemo da utičemo. Te navike se održavaju tokom celog života, kako pri izboru namirnica, tako i u načinu pripreme. Praksa pokazuje da odgovornost za kvalitet đačke užine uglavnom pada na roditelje jer je se ono što deca mogu da kupe u blizini škola uglavnom brza (čitaj nezdrava) hrana.
– Deca školskog uzrasta treba da imaju pet obroka dnevno, podeljena u tri glavna (doručak, ručak i večera) i dve užine. Obroke treba uzimati u istom ritmu na tri do četiri sata. Doručak je izuzetno važan i ne treba ga preskakati. Deca koja ne doručkuju imaju slabiju koncentraciju i rezultate od dece koja doručkuju – objašnjava za naš portal Mirjana Stanojević, dipl. nutricionista-dijetetičar.
Jako je važno, kada je ishrana dece u pitanju, šta deca užinaju, naročito tokom vremena provedenog van kuće, u vrtiću ili školi. Dok su u vrtiću, to se donekle drži pod kontrolom odraslih, jer deca konzumiraju hranu koja se priprema u predškolskoj ustanovi. Problem nastaje kada krenu u školu i kada je izbor užine prepušten izboru dece i roditelja.
– Većina dece ne uzima užinu preko šlole, već donose unapred pripremljene obroke od kuće u vidu sendviča, voća. Pojedina deca kupuju u obližnjim lokalima brze hrane. Sve je to stvar njihove i odluke njihovih roditelja. Školsku užinu nabavljamo samo za decu iz socijalno ugroženih kategorija, ona je besplatana, a dobavljač je lokalno pekarsko preduzeće. Ostali đaci nisu zainteresovani za kupovinu obroka preko škole – kazao nam je Bojan Minović, direktor OŠ “Dragomir Marković”.
Naša sagovornica, specijalistkinja nutricionizma ističe da je, kada je užina u pitanju, roditeljima najlakše da detetu daju novac da kupi nešto, što jeste brzo rešenje, ali nije dobro ni zdravo jer deca najčešće kupe grickalice, gazirane napitke, brzu hranu.
– Sa nutricionističke tačke gledišta ovakva užina je miks masti, šećera, veštačkih aditiva, velike kalorijske vrednosti, a male hranljive – ističe ona.
Pitali smo roditelje kako se snalaze za užinu. Marija Savić kaze da njeno dete u prepodnevnoj smeni nosi užinu:
– Sendvič i neko voće, mandarinu, jer i kada hoće da kupi nešto mnogo su velike gužve i više puta mu se dešavalo da ne može da stigne na red od srednjoškolaca i ostane bez doručka. Ovako je sigurnije. Mislim da se baš i ne hrane zdravo, jer u ponudi nema zdravih obroka, prinuđeni su na na pekare i brzu hranu.
Drenka Milošević pronašla je zanimljivo rešenje kojim su i deca zadovoljna:
– Mi imamo cik cak metodu. Ponedeljkom, sredom i petkom ja pravim sendviče, dodam voćkicu ili neki keksić. A, utorkom i četvrtkom kupimo u pekari po želji.
Najbolje je da deca nose pripremljen obrok od kuće, savetuje Mirjana Stanojević, dipl. nutricionista, navodeći kako bi taj obrok trebalo da izgleda:
– To može biti sendvič koji deca vole, od inegralne kifle namazane maslacem, sa komadom sira ili šunke, listom zelene salate, parčetom parike ili paradajza. Uz sendvič može se poneti jogurt, sok ili neko voće. Može se napraviti egzotična tortilja koja se filuje nemasnima namazom, sitno seckanom grilovanom piletinom, uz dodatak salate po želji.
Preporuka je tu, na vama je da promenu sprovedete, jer kao što rekosmo na početku, pravilna ishrana školskog deteta predstavlja osnov za pravilan rast i razvoj.
M.M.D.
Foto: privatna arhiva, Pixabay