Sa Svetskog prvenstva u karateu, mlada sugrađanka Nevena Simić (19) vratila se sa dve medalje, zlatnom u katama i bronzanom u ekipnom nastupu. Svoje sportsko umeće pokazala je na brojnim takmičenjima, krase je najsjajnija odličja, a želja za stalnim napredovanjem i usavršavanjem nikada ne bledi.
Karateom je počela da se bavi sa četiri i po godine. Kako kaže, njen uzor, te razlog odabira ove borilačke veštine, bio je njen brat.
– On je, takođe, karateom krenuo da se bavi još od malih nogu. Gledajući njegove treninge želela sam da se oprobam na nekom od narednih treninga. Onog trenutka kada sam zakoračila u salu za trening, čini mi se da više nisam ni izlazila, to je postao moj drugi dom – kaže za Odjek.rs karatistkinja Nevena Simić, inače studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Svakodnevni treninzi, godine napornog i posvećenog rada načinile su od nje profesionalnu sportistkinju, a nedavno osvojena zlatna medalja na Svetskom prvenstvu došla je kao adekvatna nagrada za uložen trud i velika odricanja.
– Sav taj napor, dovoljna motivacija, posvećenost i pre svega ljubav rezultiralo je da se na takmičenju okitim zlatnom medaljom. Onog trenutka kada imam medalju oko vrata, držim pehar u rukama, a u pozadini se čuje naša himna „Bože pravde”, to je osećaj koji ne može da se opiše. Branila sam sebe, svoje ime, svoj klub, svoj grad i povrh svega svoju zemlju Srbiju. Kada raširim zastavu i otvorim krila srpskog orla, onda zaista shvatim da mi je ceo svet ispod nogu. Tog trenutka nestane sve ono što je bolelo, svaka suza, svaka nemoć i znoj, sve to ostane u zaborav, a ja glasno, sa svojim drugarima, pevam himnu i ponosim se što predstavljam moju zemlju Srbiju – objašnjava ona.
Pre ove medalje, Nevena se već proslavila titulom svetske šampionke, a iza nje stoje i brojne nagrade, titule i odličja:
– Svaki put ću imati isti žar u sebi. Uvek sam bila skromna i nikada nisam sebe predstavljala u onom svetlu kakvom bi trebalo. Kao nosilac dvostruke titule šampiona sveta, titule šestostruke šampionke Evrope, Vidovdanske povelje, titule sportiste grada, i to više puta, i kao dobitnica sportske stipendije, treba da imam glas koji može daleko da se čuje. Da narod širom Srbije zna da u jednom malom mestu postoji neko sa ovoliko odličja i da tamo negde, u dalekoj Portugaliji, predstavlja naš narod.
Šansa i mogućnosti za napredovanjem, prema njenim rečima, uvek postoje.
– Veoma je teško, posle ovako jakog takmičenja, izbaviti snage, naći sebi motivaciju, želju za nečim većim, ali to smo mi. Kada je teško umemo da se izborimo i da pronađemo pravo rešenje, zato je moj sledeći cilj, pre svega, rad na sebi, kako na fizičkoj spremnosti tako i mentalno. I to je neki vid treninga koji se najbolje odrazi u teškim trenucima. Zato uvek ima mesta za napredovanjem. Dostignem jedan cilj, postavljam sledeći, veći, zahtevniji i izazovniji cilj! To je rečenica koju uvek sebi govorim, kada ostvarim postavljeni cilj – ističe ona.
J.A.
Foto: privatna arhiva
Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“