U Kruševcu su od 2021. godine, u porodičnim i partnerskim odnosima, ubijene dve žene, a na području Rasinskog okruga njih pet, pokazuju podaci Policijske uprave Kruševac. Istovremeno, po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, u Okrugu je tokom 2022. godine izrečeno 1.036 hitnih mera, od kojih 727 hitnih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 309 hitnih mera privremeno udaljenje učinioca iz stana. Dok predstavnici nadležnih institucija smatraju da su žene danas bezbednije nego što su bile ranije, aktivistkinje ženskih organizacija upozoravaju da u sistemu ima dosta slabih tačaka, te da je mnogo više moglo da se učini.
Podaci policije dalje pokazuju da je u 2021. godini na području Rasinskog okruga izrečeno 835 hitnih mera, 587 mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 248 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana, a slično je bilo i tokom 2020. godine.
Podaci pokazuju da je tokom prošle godine zabeleženo povećanje broja prekršenih mera, bilo ih je 63, dok je u 2021. bilo 50, a tokom 2020. godine 33, a prema navodima policije u svim ovim slučajevima učinioci su odmah sprovedeni nadležnom prekršajnom sudu.
Što se tiče broja podnetih krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici, na području Rasinskog okruga u 2022. godini ih je bilo 19, 2021. godine 43, a 2020. godine bilo je16 krivičnih prijava. U policiji napominju da se izrečene hitne mere, kao i krivične prijave, ne odnose samo na žene.
Snežana Jakovljević, predsednica kruševačkog Udruženja žena „Peščanik“, koje se duže od dve decenije bavi pitanjem nasilja prema ženama, za portal Odjek.rs kaže da, nažalost, nema bezbednog grada za žene.
– Svaki je nebezbedan, pa i Kruševac. Naš grad je odavno na mapi femicida. Za poslednjih desetak godina u Kruševcu se dogodilo bar isto toliko ubistava žena samo zašto što su žene. Posebno zabrinjava to što prijava nasilja institucijama nije garancija da će se nasilje zaustaviti. Podaci ženskih grupa govore da barem jedna trećina femicida bude prijavljena državnim organima i institucijama, što znači da su oni propustili da adekvatnije reaguju i spreče zločine – navodi Snežana Jakovljević.
Smatra da bi država trebalo da finansira servise za podršku ženama sa iskustvom nasilja, koje vode ženske grupe, potom da ulaže više u prevenciju, edukaciju, monitoring, da aktere sistema okuplja, povezuje i obezbedjuje uslove za njihov rad, da pokaže da je posvećena suzbijanju nasilja, da joj je stalo do njenih građanki.
Navodi je slabih tačaka u sistemu mnogo:
– Na primer, nesaradnja i ignorisanje ženskih grupa i njhove ekspertize. Grupe za koordinaciju i saradnju na suzbijanju nasilja prema ženama, koje vode Osnovna javna tužilaštva, a uključuju i predstavnice/ke Policije i Centra za socijalni rad, ne pozivaju na sastanke ženske grupe. Invidualni planovi zaštite za žene sa iskustvom nasilja donose se bez učešća žena koje trpe nasilje. Jedan od najvećih problema je neprepoznavanje rizika od teških oblika oblika nasilja i/ili ponavljanja nasilja. Svake godine muškarci u Srbiji ubiju najmanje 25 žena, a naša država propušta da osnuje telo za praćenje femicida, da uspostavi valjanju statistiku zločina i nasilnika.
Dodaje da se pokazalo da hitne mere zaštite nisu dovoljne, jer kad se nasilnik nađe na slobodi niko ne kontroliše šta on radi i gde je.
– Država je takođe propustila da zloupotreba fotografija i snimaka seksualne sadržine postane krivično delo, propustila da izmeni definiciju krivičnog dela silovanja tako da se ubuduće svaki seksualni odnos bez pristanka smatra silovanjem. Vlada Srbije nije obezbedila zaštitu dece koja svedoče nasilju u porodici, nije obezbedila da se novac iz budžeta usmeri na žrtve nasilja u porodici. Vlada Srbije imala je priliku da predloži osnivanje Službi za pomoć i podršku žrtvama u svim osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji, ali ju je propustila – ističe Jakovljevićka.
Globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, koja se sprovodi od 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, obuhvatajući 1. decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 3. decembar – Međunarodni dan osoba sa invaliditetima te 6. decembar, kada se obeležava godišnjica Montrealskog masakra, bude prilika da se javnosti skrene pažnja na problem porodičnog i partnerskog nasilja.
Gradska uprava Kruševac, tim povodom, svake godine organizuje sastanak na kome okupi predstavnike nadležnih službi: policije, Centra za socijalni rad, tužilaštva, Saveta za rodnu ravnopravnost te nevladinog sektora.
– Ovo je bitan sastanak jer podatke koje dobijamo možemo da upotrebimo u analizi i reakcijama koje institucije mogu da sprovedu tokom postupanja, da preveniramo nasilje ili da zaštitimo žrtve. Godinama se trudimo da žene osnažimo kroz različite projekte, da ih učinimo nezavisnim kako kroz subvencije za žensko preduzetništvu, tako i za poljoprivredna gazdinstva koje vode žene – kaže predsednica Privremenog organa Kruševca, Jasmina Palurović.
Potvrđuje da je statistika koja govori o porodičnom nasilju neumoljiva, ali da je generalni utisak da su žene bezbednije, što se tiče javnih prostora i Kruševca.
U kruševačkoj Policijskoj upravi navode da se preventivne aktivnosti sprovode godinama unazad, u saradnji sa drugim državnim institucijama i nevladinim organizacijama te da policijski službenici učestvuju na tribinama i predavanjima kako bi građanima ukazali kako da prepoznaju porodično nasilje i kako bi ohrabrili žrtve, ali i svedoke da ga prijave.
– Nasilje u porodici je veliki društveni problem ali i moralna i zakonska obaveza svih koji znaju da ga neko trpi, da to prijavi nadležnim institucijama – navodi Policijska uprava Kruševac.
Podseća da se porodično nasilje može prijaviti policijskoj upravi, policijskoj stanici ili na brojeve telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni, a policija će u saradnji sa drugim institucijama, kao i uvek, po svakoj prijavi odmah postupati.
Takođe, apeluje na žrtve da ne trpe nasilje, već da se obrate institucijama koje će preduzeti sve mere iz svojih nadležnosti kako bi ih zaštitili, a nasilnike sankcionisali.
J.B.
Naslovna foto: Pixabay.com