Iako će sredinom novembra biti godinu dana od kada je počela primena Zakona o socijalnom preduzetništvu, odnosno omogućeno da se pravna lica u Agenciji za privredne registre prijave kao socijalna preduzeća, to je učinilo samo njih 16 u Srbiji.
Među onima koji su se prijavili za status socijalnog preduzeća nema ni jednog sa područja Kruševca i Rasinskog okruga.
Prema podacima Agencije za privedne registre pravna lica, koja su se registrovala kao socijalni preduzetnici, su iz Novog Sada, gde je četiri takva subjekta, dok su po dva u Kuli i Novom Pazaru. Kao socijalni preduzetnici posluju po jedan privredni subjekat u Rudniku, Sremskoj Mitrovici, Šajkašu, Krušedolu, Beogradu, Kaličini, Vasilju i Debelici.
Posmatrano prema pravnoj formi među njima su tri privredna društva, jedna turističko socijalna zadruga te 12 udruženja.
– Prijavljivanje socijalnih preduzeća u registar APR-a ide sporo jer im još uvek nije na pravi način predstavljena korist koju mogu da imaju od registrovanja, trenutno im je to samo obaveza više – kaže za portal Odjek.rs predsednik kruševačkog Udruženja „Evrokontakt“, Nenad Krstić.
On smatra da registracija nije dobro osmišljena, budući da APR nije postavio poseban registar socijalnih preduzeća na svoj sajt:
– To znači da se status može videti samo na stranici konkretnog socijalnog preduzeća koje ga je dobilo. To otežava posao pretrage registra, ukoliko hoćete da vidite koliko ih ima ili da pribavite bilo koju analitičku informaciju o toj temi.
Krstić je na nedavnom okruglom stolu, koji je organizovao „Evrokontakt“, udruženje koji se inače godinama bavi promocijom socijalnog preduzetništva, napomenuo da će, u trenutku kada država bude definisala mere podrške, status socijalnog preduzeća biti preduslov za njihovo korišćenje.
Za sada, među onima koji su se registrovali kao socijalno preduzeće nije ni jedno od 15 udruženja i organizacija, učesnika na pomenutom okruglom stolu i izložbi „Socijalno preduzetništvo u Rasinskom okrugu”, iako oni odavno rade po modelu socijalnog preduzetništva. Reč je uglavnom o udruženjima koja okupljaju osobe sa invaliditetom ili lica iz ranjivih kategorija.
Zakon o socijalnom preduzetništvu je, podsetimo, usvojen u februaru 2022. godine, a njegova primena je počela 15. novembra te godine. On je prepoznao socijalno preduzetništvo kao vid preduzetništva te dao mogućnost lokalnim samoupravama da definišu konkretne mere podrške takvim subjektima.
Krstić podseća da je kraće istraživanje koje je ranije sproveo „Evrokontakt“ pokazalo da su brojnim udruženjima, koja već posluju po modelu socijalnog preduzetništva, glavni problemi nedostatak finansija te veštine u marketingu i prodaji.
Socijalno preduzetništvo, odnosno solidarna ekonomija kao model poslovanja, može da utiče na opšte unapređenje kvaliteta života u zajednici kroz smanjenje nezaposlenosti, jačanje ekonomije, pobošljanje položaja socijalno ugroženih grupa i njihovo uključivanje u život zajednice, te smanjenje siromaštva i potrebe za podrškom zajednice putem socijalnih davanja.
J.B.