Za bezbednost žena u javim prostorima potreban jak društveni angažman

Seminar Peščanik, Odjek.rs


Šta znači bezbednost žena u javnim prostorima, šta znači da je neki grad dobar i bezbedan, kakvi su rezultati istraživanja, te koji su rezultati projekata o bezbednosti žena u javnim prostorima, kako se do toga stiže, neke su od tema obuhvaćenih seminarom „Šta je to dobar i bezbedan grad“. Seminar je organizovalo Udruženje žena „Peščanik“, u okviru projekta „Potrebni su nam bezbedni javni prostori“, koji je podržala UN women, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Seminar je bio namenjen predstavnicima/cama institucija i nevladinih organizacija.

Imamo razna istraživanja o bezbednosti žena u javnim prostorima, od 2018. godine, kada je to najpre uradio OEBS, a potom je kroz projekte čitav niz gradova to radio. Rezultati se ne svode samo na identifikaciju ulica, trgova, posebnih mesta u svakom gradu, već se govori o tome da je potreban jak društveni angažman u povećanju bezbednosti žena u javnom prostoru – kazala je za portal Odjek.rs, prof. dr pravnih nauka Zorica Mršević, predavačica na seminaru.

prof. dr Zorica Mršević
Prof. dr Zorica Mršević / FOTO: Odjek.rs

Ona je objasnila da to znači da bezbednost žena u javnim prostorima ne podrazumeva samo osvetljavanje ulica, prolaza izmedju zgrada, parkova, što jeste prvi korak svakako, već je to i svest da je potreban društveni angažman da žene ne budu samouplašene, da sebe ograničavaju u svojim poslovnim, privatnim, sportskim i drugim aktivnostima.

Istraživanja koja su sprovedena pokazala su da svuda postoje ta mesta koja su neuralgična, gde se žene ne osećaju bezbedno, gde se dešavaju napadi. Istraživanja pokazuju da je potrebno više patrola milicije, trimovanje zapuštenih parkova i livada – dodala je ona.

Što se tiče bezbednih gradova, objasnila je, to su oni gradovi u kojima žene učestvuju u vlasti i mogu da odlučuju o finansijama, upravo o tim parkovima i nebezbednim mesima, o tome gde će biti obrazovne institucije, kako će biti obezbeđene sportske institucije.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o tome koliko je poslednjih godina podignuta svest o ovoj temi prof. dr Mršević potvrđuje da jeste, dodajući da je “samim tom što ovde govorimo o tome jasno je da to više nije nepoznata i nepriznata tema već je to tema koja okupira svest ljudi koji su na vlasti, aktivistkinja nevladinih oragnizacija, ljudsko pravnih organizacija i svih nas koji smo korisnici bezbednosti”.

mr Svetlana Janković, Odjek.rs
Mr Svetlana Janković / FOTO: Odjek.rs

Potpukovnica Vojske Srbije u penziji, mr Svetlana Janković, koja je zajedno sa prof.dr Mršević bila u radnim grupama sa izradu Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija, poznatije kao „Agenda žene, mir i bezbednost“, podsetila je da je primena te rezulcije u Srbiji u izvesnom vakuumu.

Prvi Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu te rezolucije je bio od 2010. do 2015. godine, drugi je važio od 2017. do 2020. godine, a od tada smo u nekom vakuumu. Prvi plan se ticao institucija bezbednosti i više uključivanja žena, pomeranja stereotipa o učešću žena, jer se pokazalo da su, po svetskim istraživanjima, pregovori u kojima učestvuju žene dali bolje rezultate, trajniji mir. Žene imaju drugačiji aspekt bezbednosti u odnosu na muškarce koji to gledaju samo kao oružane sile države, a žene o bezbednosti razmišljaju iz ličnog aspekta – objasnila je mr Janković.

Upravo je drugi Nacionalni akcioni plan, kako je dodala, zbog te lične bezbednosti, uz prepozavanje tadašnjeg političkog saveta, bio usmeren na to da se priča sa nacionalnog prebaci na lokalni nivo.

Ono što je urađeno na nacionalnom planu ipak je pomerilo granice, pa je sada normalno da vidite policajku, ženu u uniformu. Sada treba da one aktivno i učestvuju u tim lokalnim Savetima za bezbednost, da svoje viđenje, koje je najčešće malo različito u odnosnu na viđenje većine, prikažu. Zato je bitno da tematika vezana za ličnu i ljudsku bezbednost uđe u lokalne akcione planove, jer tako ćemo se baviti svakim građaninom. Do svakog građanina možemo doći tako što iz lokalnih samouprava krenemo u mesne zajednice, da na terenu vidimo kakva je situacija – precizirala je ona.

Što se tiče trećeg Nacionalnog plana akcije, pripreme za njegovu izradu su, kako je podsetila, počele 2020. godine, a menjan je Politički savet, zbog izbora i kadrovskih promena.

Nosilac toga je Ministarstvo odbrane, formirana je Radna grupa, organizacije civilnog društva, okupljene oko mreže 1325 su dale preporuke. Na državnim institucijama je da to iznesu do kraja. Preporučila bih da se ne bavimo mnogo preplaniranjima u početku, a da kada treba da primenimo, nemamo resurse, već da svu energiju prebacimo na primenu tog plana na lokalu. Videli smo da nam je u prethodna dva plana to nedostajalo. Zato smo došli do situacije da nam 88 odsto ljudi, po istraživanjima, ne zna šta je NAP i koja je to Rezolucija 1325 – poručila je mr Janković.
J.B.

Naslova foto: UŽ “Peščanik”

Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *