Vunovlačarstvo, zanat koji dve sugrađanke pokušavaju da ožive

U selo Velika Lomnica, nadomak Kruševca, u porodičnu kuću Đorđevića nedavno je stigla stara, skoro zaboravljena mašina, vunovlačara. Kako su došle na ideju da ožive stari zanat za naš portal govore Olja i Danijela, žene kojima je želja za očuvanjem tradicije utkana u sve čime se bave. 

Olivera Stanojević Vasilov i Danijela Đorđević kupile su vunovlačaru jer im je, kako su objasnile, bilo žao da ode u staro gvožđe.

–Mi smo početnice i naš plan je prvobitno bio očuvanje mašine, i njen spas od starog gvožđa. Želele smo da nešto počnemo da radimo, da je sačuvamo i da održimo stari zanat. Prvo smo morale da je repariramo, da zamenimo neispravne delove, da je osposobimo za rad, jer je ona jako stara – kazala je Danijela.

Ortakinje imaju jasnu podelu posla, Danijela je zadužena za mašinu, Oliverin zadatak je da nabavlja sirovinu (vunu) za preradu.

– Koga god sam pitala poklonio mi je vunu, jer vunu danas niko ne prerađuje, niko je ne otkupljuje, bukvalno je baca, tako da do vune dolazimo potpuno besplatno. A to je sirovina koja je prirodna i koja je jako kvalitetna, kojoj trebamo da se vratimo. Zimi greje, leti hladi – objasnila je Olivera.

Pre nego dođe na vunovlačaru, vuna mora da se opere, rasčešlja i onda se u tankom sloju stavlja na platno. Kada se uključi mašina, jedna osoba mora da stoji i dodaje komade rasčešljane vune.

Vunovlačara radi po principu spergnutih valjaka, ima ih preko dvadeset, objašnjava Danijela i dodaje da oni rade po sistemu raščešljavanja vune:

– Štelovanjem valjaka šteluje se finoća raščešljavanja vune, jer nisu sve sirovine istog kvaliteta. Kranji proizvod je platno koje može da se koristi za jorgane ili dušeke, ili vuna spremna za dalju preradu poznatija kao predivo.

Sledeća etapa u preradi vrši se mašinom po imenu preslica. Olja i Danijela, ističu da bi im jako značilo kada bi je imale. Ovo je ujedno i poziv ukoliko neko ima tu mašinu, a ne zna šta bi sa njom radio, da im se javi. Takođe, značili bi im i češljevi za rasčešljavanje vune.

Početna ideja jeste očuvanje zanata, ali kasnije bi volele, kako kažu, da plasiraju proizvod sa upotrebnom vrednošću.

– Namera nam je da kasnije pokušamo da napravimo proizvod koji bi se kao izolacija koristio u građevinskoj industriji. Ideju je moguće sprovesti u delo jer vune ima previše, a niko je ne koristi. Mašina sada nije, kao ni sam zanat, ekonomski isplativa jer je sintetika dostupna, pristupačnija – navele su one.  

U domaćinstvu u kome se nalazi vunovlačara planira se izgradnja etno-domaćinstava, pa će gosti koji budu došli, sem odmora u okolini Jasprepca, moći da vide ovu mašinu i kako ona radi. To će možda uticati na ljude da se vrate prirodnim materijalima poput vune.

U Lomnici već funkcioniše jedno slično domaćinstvo, vodi ga Ivana Marinković. Reč je o gest hausu “Silvani”, a princip je da su domaćini dole, a gosti na spratu kuće.

– Nije tipično za nas, dok stranci poznaju taj koncept. Već tri godine postojimo i stalo apelujemo šta treba poboljšati i promeniti, kada je u pitanju ekologija i čišćenje reke. Jako smo zadovoljni da je vunovlačara došla u naš komšiluk, biće interesantno našim gostima da vide taj proces prerade vune. Ovo je dobro za ceo region, jer vunovlačare nema u širem regionu – ispričala nam je Ivana.

Ivana je sa komšinicom Danom oživela jos jedan stari zanat – pustovanje vune i pustovanje sapuna, poseban način izrade predmeta od vune. 

Veliku podršku pruža im KUD “Radomir Jakovljevic” iz Velike Lomnice, koje ima sekciju za etno radove, gde žene izrađuju ručne radove i izlažu na sajmovima te vrste.

Baka Mirosinka iz Parunovca, koja i dan danas nosi kudelju i vreteno, plete čarape i odevne predmete, ispričala nam je kako je bilo nekada:

– Nekada se se sve sa vunom radilo ručno, to je bio posao svake devojke pa i  devojčice. Predivo,  pletenje, tkanje, nekada je svaka ženska osoba morala to da zna, jer su svi predmeti od jorgana, preko prekrivača i posteljine bili od vune.

Inače, mašinu su Olja i Danijela otkupile od porodice Dobrile Stanković, koja je držala vunovlačarsku radnju nekada u Kruševcu u Ulici Vukašina Đorđevića.

Od vunovlačarstva je nekada moglo dobro da se živi. Dolaskom industrije, prerada vune je postala brža i kvalitetnija, proizvodnja lakša i jeftinija. Danas je vunovlačarstvo tek u nekim krajevima sačuvano, samo kao podsećanje na stare zanate i kako se nekada radilo.

Ipak, svedoci smo i toga da se ljudi sve više vraćaju starim zanatima i sirovinama, pa se nadamo da će i ideje naših sagovornica zaživeti.

M.M.D.