Jedna od najstarijih i najlepših kuća u našem gradu koja se nalazi na uglu Ulice Branka Perišića i Vidovdanske, počela je da se urušava. Preti opasnost da neko bude povređen, upozoravaju sadašnji vlasnici ove građevine, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ovu nesvakidašnju građevinu, simbol jednog vremena, izgradio je 1926. godine vinarski trgovac Bogdan Nešić. Jedini živi naslednik kuće (unuk Bogdana Nešića) živi u Kanadi i svoj deo kuće poklonio je našem sagovorniku, Kruševljaninu Bojanu Nedeljkoviću, jednom od četiri sadašnja vlasnika. Dva vlasnika su do svojih delova objekta došli nakon nacionalizacije, a jedan nakon privatizacije preduzeća “Deva”.
Svi vlasnici su, kako nam je ispričao Nedeljković, složni da kuća mora što pre, uz pomoć lokalne vlasti ili odgovornih članova lokalne zajednice, da se renovira, kako delovi fasade, koji već otpadaju, ne bi nekoga povredili, ali i kako bi kuća mogla da ima upotrebnu vrednost. Zbog propadanja spolja došlo je do velikih oštećenja u unutrašnjisti objekta.
Bojan Nedeljković, koji zastupa sve suvlasnike kuće, rekao je za naš portal da se pre pet godina prvi put obratio nadležnima, odnosno Gradskoj upravi, sa molbom da se što pre nešto preduzme po pitanju saniranja zgrade, zbog opasnosti koja preti.
– Odgovoreno mi je iz Gradske uprave da oni nisu nadležni jer je zgrada u privatnom vlasništvu. Kada je 27.01.2021.godine pala prva cigla sa krova na trotoar ispred kuće, samo pukom srećom niko nije povređen. Tada se obraćamo Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i Beogradu, smatrajući da bi i u našem gradu trebalo da se brine o zgradama od značaja kao i u prestonici – navodi Nedeljković.
On ističe da je problem u tome što suvlasnici nisu u mogućnosti da sami sanaciju sprovedu u delo iz više razloga: cena sanacije je velika i izvođači ne žele često da rade zgrade koje su pod zaštitom.
Vrednost renoviranja iznosi mnogo više od trenutne tržišne vrednosti objekta, tvrdi Nedeljković i ističe da bi samo sanacija krova kuće koštala (prema cenovniku pre pre poskupljenja) oko pet miliona dinara. Ukoliko ne dobiju pozitivan odgovor od Grada razmišljaju da zatraže pomoć od velikih, društveno odgovornih kompanija, koje bi izašle u susret i donirale novac za sanaciju.
Smatra da je potreban zakon, kao u drugim evropskim zemljama, gde država sredi zgrade i račun ispostavi vlasnicima. Kao jedno od mogućih rešenja sadašnji vlasnici navode pomoć Grada u vidu beskamatnog kredita. Grad bi, smatra on, trebalo da nama pomogne da sredimo objekat, a da posle toga oni, kao vlasnici, budu sankcionisani ukoliko isti ne održavaju kako treba.
– Ono što meni smeta je što je u Kruševcu u poslednjoj deceniji podignuto desetak spomenika, u njihovu umetničku vrednost ne želim da ulazim, a ovaj spomenik kulture nam propada. Čemu pravljenje novih, ako ni stare ne čuvamo. U to vreme kada je kuća podignuta, između dva svetska rata, bila je stvar prestiža da se napravi što lepši objekat – istakao je on.
Odeljenje za inspekcijske poslove, kako je dodao, dalo im je nalog da saniraju oštećenja, rok je istekao, oni bili u mogućnosti da to sami učine. Pomoć sada očekuju od nove gradske vlasti i navode da je novi gradonačelnik izrazio dobru volju i da želi da ih sasluša kako bi pokušali da nadaju zajedničko rešenje.
Do pronalaska rešenja zgrada, koja već čitav vek krasi nas grad, podeća nas na nebrigu našeg društva prema spomenicima kulture.
M.M.D.
U celom Zavodu za zaštitu spomenika kulture jedino ko vredi jeste istoričar Spahić, uvek izađe u susret kad god nešto nije jasno, on objasni. Od ostalih samo dobijemo profakture.
Gospodin Bojan je očito borac za lepo, dobro i korisno. Ima i dobre i razumne predloge. Ovakvu, i sve druge kuće starog Kruševca svakako treba sačuvati i obnoviti, na ponos svih generacija, jer su naši preci upravo to i hteli.