Zbog ograničenih mogućnosti za bavljenje istraživačkim radom, mnogi mladi talentovani ljudi iz Srbije rasuti su od Aljaske do Australije. Jedna od njih je i Nevena Stajković (31), Kruševljanka koja je osnovne akademske studije završila tokom protekle decenije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek Molekularna biologija i fiziologija, sa prosečnom ocenom 9.83. Doktorirala je na Univerzitetu u Tibingenu (Nemačka), u oblasti ćelijske i molekularne neurobiologije.
–Nakon završenih osnovnih akademskih studija, upisala sam master studije na istom fakultetu, odsek Neurobiologija, i završila ih sa čistom desetkom. Eksperimentalni deo master teze sam završila na Institutu za Biološka Istraživanja “Siniša Stanković” (IBIS), u laboratoriji za Neurohemiju pod mentorstvom prof. dr Sanje Dacić i dr Sanje Peković. Moja master teza pod nazivom “Uticaj Ribavirina na neurogenezu i neuroplastičnost nakon traumatske povrede mozga pacova je dobio nagradu “Ivan Đaja” za najbolji master rad u oblasti fiziologije u 2017. godini – ponosno ističe Nevena.
Nakon završenih master studija, ova mlada naučnica doktorirala je na Univerzitetu u Tibingenu u oblasti ćelijske i molekularne neurobiologije. Doktorsku disertaciju je završila pod mentorstvom dr. Ivane Nikić-Špigel u Centru za Integrativne Nauke. Tokom doktorskih studija, optimizovala je i novu metodu za obeležavanje proteina koji doprinose razvoju epilepsije u neuronima. U tom periodu objavila je nekoliko radova u prestižnim naučnim časopisima.
–Od malih nogu sam volela prirodu, i uvek sam se trudila da bolje razumem svet oko sebe. Zato sam odlučila da upišem Biološki fakultet. Iako mnogi smatraju da je težak i zahtevan, ja ga nisam tako doživela. Predavanja i vežbe su bili veoma interesantni, a ni učenje mi nije teško padalo– kaže Nevena.
Prst sudbine je hteo da se na poslednjoj godini osnovnih studija upozna sa Neurobiologijom. To je bio glavni razlog što se opredelila da njena užestručna oblast bude Neuronauka:
–S obzirom na ograničene mogućnosti za bavljenje istraživačkim radom u Srbiji i na to da su većina doktoranata u vreme kada sam ja upisivala doktorske studije bili stipendisti ili volonteri, odlučila sam da upišem veoma zahtevne doktorske studije u inostranstvu. Bila sam jedan od prvih studenata u laboratoriji, i pre nego što sam počela da radim na svojoj doktorskoj tezi, bilo je neophodno optimizovati rad u laboratoriji. Takođe, jedan od proteina sa kojim sam proučavala bio je veoma zahtevan, pa mi je trebalo nekoliko godina da dobijem rezultate koji su mi omogućili da završim doktorske studije.
Govoreći o tome koliko je zastupljena rodna ravnopravnost u nauci, naša sagovornica smatra da, bez obzira što je videla prestižne svetske univerzitete, postoji prostor za poboljšanje statusa žena u nauci. Iako žene rade kao profesori, i dalje ima
više muškaraca, barem na Univerzitetu u Tibingenu:
–Teško je uskladiti porodični život sa istraživačkim radom. Iako se poslednjih godina radi na poboljšanju uslova za ženske istraživače, mnoge od njih, nakon porođaja, odluče da se posvete porodici ili napuste akademski rad. U Nemačkoj je sistem drugačiji, i veoma je teško dobiti stalnu poziciju na Univerzitetu, a rad u nauci zahteva često seljenje. Osobama sa porodicom koje su u takvoj situaciji je prilično teško, pa se odlučuju da radno mesto potraže u nekoj grani industrije.
O tome koliko je važno da žene budu zastupljene u nauci i postoje li stereotipi o tome, kaže:
– Moj lični stav je da su i žene i muškarci jednako kompetentni i da ne bi trebalo da postoji razlika u zastupljenosti u bilo kojoj sferi, uključujući i nauku. Trenutno radim na Institutu za Bioelektroniku, uglavnom sa inženjerima. Postoji popularno mišljenje da je to možda više muško zanimanje, ali veoma je osvežavajuće videti kako se takvi stereotipi razbijaju i da je sve više žena koje rade sa nama.
U kratkom osvrtu na planove za budućnost Nevena kaže:
– Nakon završetka doktorskih studija, potpuno sam promenila oblast istraživanja. Odlučila sam da steknem znanje u
bioelektronici. Kombinacija elektronike i neuronauke je veoma obećavajuća i pruža mogućnost lečenja mnogih neurodegenerativnih bolesti. Moj glavni cilj je sticanje što više znanja koje će mi pomoći da jednog dana osnujem sopstvenu laboratoriju ili kompaniju koja će se baviti proučavanjem i lečenjem neuroloških poremećaja i bolesti, kao što su poremećaj pažnje, epilepsija i depresija – poručuje naša sugrađanka za koju iskreno verujemo da će njeno ime biti još jedno u nizu kojim će se ponositi naš grad.
N.N. – D.P.
Foto: Nevena Stajković
Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“