Na takmičenju za izbor najlepše ručno vezene kuvarice- dozidnice, održanom u Nišu, u organizaciji Aktiva žena iz tog grada, članice Udruženja „Osmeh na dlanu“ osvojile su bronzane medalje. Kruševačke vezilje izradu dozidnica vide kao svoj lični doprinos u očuvanju tradicije, a osvojene medalje kao podstrek da nastave da neguju pomalo zaboravljene zanate.
Dragana Stanković, Tanja Vasić i Dir Đulijana danima su vredno radile na izradi „kuvarica“, kako bi se ispred udruženja čije su članice predstavile na takmičenju u Nišu. Kažu da nije bilo teško, da su sa zadovoljstvom stvarale „magiju na belom platnu“.
–Inače se bavimo se vezom, ali nikada do sada nismo izrađivale dozidnice. Izazov nam je bio da uradimo nešto što danas može retko da se vidi na našim prostorima, nešto što je zaboravljeno a lepo – kažu ove Kruševljanke, dobitnice bronzanih medalja na konkursu za izbor najlepše ručno vezene dozidnice.
Jedna od nagrađenih vezilja, Tanja Vasić, ima 31 godinu i već devet godina je članica Udruženja za pomoć i unapređenje položaja dece i mladih sa smetnjama u razvoju ‘’Osmeh na dlanu’’. Vez, dobra knjiga, učenje stranih jezika i gluma, ono je što je čini srećnom.
–Kurs glume sam pohađala tri godine i do sada sam igrala u tri predstave. Uživam i u čitanju knjiga, samostalno učim engelski jezik i želja mi je da jednog dana upišem fakultet. Torbe vezem već tri godine, uživam u tome. Dozidnice sam do sada imala prilike da vidim samo na slikama, dopalo mi se, želela sam da i ja uradim tako nešto i volela bih kada bi ova divna platna, kao nekada, krasila naše kuhinje.
Tanja je inače bez posla, živi od socijalne pomoći. Životni prostor deli sa sestrom koja je zbog prirode posla često odsutna:
-Često sam sama i mnogo mi znači što se svake nedelje okupljamo u prostorijama udruženja. To je moj drugi dom, druga porodica. Družimo se, šalimo ali i vredno radimo. Svaka pohvala i prepoznavanje kvaliteta onoga što radimo, nama puno znači.
Inače, moda vezenja „kuvarica-dozidnica“ u naše krajeve stigla je početkom 20. veka. Na njima su prikazani „ženski“ poslovi, a poruke su se uglavnom odnosile na hranu, higijenu, ljubav, brak…Motivi su vezeni pamučmim koncem, većinom u crvenoj ili plavoj boji.
Osim što svedoče o očekivanim modelima ponašanja i očekivanjima zajednice u periodu kada su bile aktuelne, dozidnice su imale i praktičnu primenu. Naime, u to vreme, kada nije bilo pločica u kuhinji ili kupatilu, bilo je lakše oprati platno nego krečiti zid isprskan hranom i vodom, prilikom kuvanja ili umivanja. Kada su šporete na drva zamenili električni, zidovi obloženi keramičkim pločicama a bokali za umivanje zamenjeni lavaboima, dozidnice su izgubile svoju prvobitnu namenu.
D.P.
Foto: Svetlana Ivanović
Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“
Sada je novo vreme!!!???
U moje vreme ovo su bile kuvarice!!!
Pozdrav I noverkinjama koje se klanjaju do zemlje!!!