Sitne krađe, kako tvrde trgovci, postale su svakodnevica, uglavnom u većim marketima. Ono što je karakteristično je da se artikli više ne iznose iz prodajnog objekta, već se pojedu na putu do kase. Iako se nijedna krađa ne može opravdati, postavlja se pitanje da li je ovo ozbilajn alarm za državu u kojoj građani kradu kiflu ili 100 grama salame.
Vrtoglavi rast cena u ovoj godini značajno je uticao na kupovnu moć građana. Dok su se u jednom periodu cene povećavale gotovo svakodnevno, plate su ostale iste ili zanemarljivo porasle. Građani kažu da za isti novac sada mogu da kupe duplo ili troduplo manje artikala, u odnosu na prošlu godinu.
Prodavci navode da su u poslednje vreme učestalije sitne krađe u marketima.
–Oduvek je bilo onih koji su krali u marketima, ali su to uglavnom bili neki skuplji proizvodi. Sada se to promenilo. Ispod i na rafovima nalazimo svašta, od hartija u kojima je bila upakovana narezana salama i to uglavnom nekih 100, 150 grama, do čokoladica, kinder jaja i drugih sitnih proizvoda koje kupac može neprimetno da pojede dok šeta prodavnicom. Uzimaju i peciva koja pojedu pre dolaska na kasu, a neretko i neke artikle koji se prodaju u rinfuzu- kaže jedna od prodavačica.
Ono što su zapažanja trgovaca je da kupci, takođe, varaju prilikom merenja povrća i voća.
–Izmere pola kilograma jabuka, pa dodaju još nekoliko nakon merenja. To rade sa svim voćem i povrćem, ali i sa ostalim proizvodima koji se prodaju u rinfuzu. To je sada učestalije, dok su ranije više imali običaj da, na primer, pastu za zube ili sapun koji je skuplji, stave u kutiju od proizvoda koji je jeftiniji.
Građani kažu da nikako ne odobravaju bilo kakav vid krađe, ali da im je ova pojava pokazatelj koliko zapravo ljudi teško žive.
–Nekada su se krala skupa pića, parfemi, bombonjere i uopšte luksuzna roba. Sada ljudi kradu hranu i to taman toliko da utole glad. Naravno da ne podržavam krađu bilo kakvu, ali me istovremeno brine sve ovo i nekako mi je pretužno to što neko ukrade kiflu. Jasno je da je mnogo gladnih – navodi naš sugrađanin.
Sugrađanka J.O. mišljenja je da bi učestale sitne krađe u marketima trebalo da budu ozbiljan alarm za jednu državu.
–Jednom sam čula priču, mislim da je reč o Danskoj, da su nakon što je čovek u marketu ukrao pečeno pile, alarmirali sve nadležne institucije, od onih koji će uraditi procenu da li je toj osobi potrebna materijalna pomoć, do podrške psihoiloga. U toj zemlji su takvu vrstu krađe videli kao poraz države koja je dozvolila da joj građani budu gladni. Ne znam da li je ta priča tačna, verujem da jeste.
Da većina građana živi u siroamštvu, te da ga ovakve pojave ne čude, ističe sugrađanin I.P.
–Odradim svojih osam sati na poslu, imam samo jedan slobodan dan u nedelji i onda kad primim platu, ne mogu da „doguram“ do polovine meseca. Država traži svoje, plati komunalije i ostalo, a za hranu ko te pita. Trpi. Ako pošteno radim očekujem i da pošteno, odnosno, dostojanstveno živim. Ovde toga više nema. Ne podržavam naravno krađu, ali razumem da je muka naterala ljude da ukradu kiflu ili 100 grama salame.
Inače, osim na visoke cene u marketima, građani se žale i na akcije koje zapravo to nisu, te na mnoge druge obmane trgovaca, poput vodom natopljenih salama i pršuta, najavljivanih sniženja kojih ustvari nema kad dođete u market, akcija koje više ne važe, a ostala je snižena cena pored artikla, kao i akcija koje počinju da važe sutra, a istaknute su danas, deklaracija koje dovode u zabludu potrošača, isteklih rokova trajanja koji su zamaskirani…
D.P.