Subvencija od 200 miliona dinara poslednja je u nizu finansijskih injekcija koja treba da omogući kruševačkoj Toplani da dolazeću grejnu sezonu dočeka spremno. Pomenutom iznosu, koji se nedavnom odlukom lokalne Skupštine Grada izdvaja iz bužeta Kruševca, prethodili su krediti od 500 miliona, u junu 2021. godine, te od 200 miliona, u novembru 2022. godine. Sve ovo upotrebljeno je, prema tvrdnji nadležnih u Toplani, za izmirivanje prethodnih dugovanja te za nabavku energenata, kako bi građani/ke Kruševca imali dobro grejanje.
Na to da su računi Toplane blokirani, dugovanja enormna, ukazivali su u više navrata, a poslednji put tokom leta, predstavnici kruševačkog Odbora Stranke slobode i pravde, navodeći i da su se svojevremeno ministar Bratislav Gašić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić „hvalili da su u Toplani sve probleme rešili“. SSP je upitao i šta će biti sa sa radnicima ako se nastavi loše poslovanje, koja je imovina založena kao garant za dobijanje kredita od pola milijarde dinara. Zatražili su tada hitnu ostavku rukovodstva Toplane i pozvali na odgovornost nadležne u Gradskoj upravi.
Da su problemi brojni, izazvani energetskom krizom u svetu, odnosno poskupljenjem energenata, uz nepromenjenu cenu grejanja, te da će nakon ove grejne sezone nešto značajno morati da se menja u načinu rada Toplane, u razgovoru sa portal Odjek.rs potvrđuje generalni direktor tog preduzeća, Dušan Gvozdenović:
– Ukupna dugovanja Toplane su 2,4 milijarde dinara. Najveća su prema EPS-u po osnovu kamata koje datiraju još iz 2010. godine, kada su dugovanja nastala. Ukupno im dugujemo oko 800 miliona dinara. Ostalo su dugovanja prema dobavljačima uglja, sa kojima uglavnom imamo reprograme, nema bojazni od blokada.
A blokada je, potvrđuje on, bilo letos, upravo od EPS-a, sa kojim je zbog toga potpisan sporazum o izmirivanju duga na rate.
FOTO: Odjek.rs
Gvozdenović podseća da problemi Toplane nisu od juče, da je reč o preduzeću koje je na izvestan način bilo zanemareno, te da su ga vodili direktori iz svih političkih struktura. Rat u Ukrajini i energetska kriza, doprineli su gomilanju problema.
– Od 2021. godine svi energenti, ugalj, gas i mazut su poskupeli, ugalj 50 odsto, mazut 40 odsto. Sa Državnom revizijom smo uradili procenu da bi povećanje cene grejanja od 40 odsto omogućilo da pokrijemo troškove poslovanja. Odlučili smo da to ne uradimo jer bi to uticalo na budžet građana, pored ostalih poskupljenja i inflacije. Lokalna samouprava je odlučila da iz ovogodišnjeg budžeta izdvoji 200 miliona dinara za subvencije Toplani, kako bi nabavili energente i premostili razliku u ceni. Od tog iznosa 80 miliona će biti izdvojeno za pokriće duga za gas od prošle sezone – precizira Gvozdenović.
I prethodni krediti, podseća, korišćeni su za namirivanje dugovanja, koja poslednje tri godine samo rastu.
– Krediti iz juna 2021. godine, od 500 miliona dinara smo uzeli jer smo tada samo za gas dugovali 220 miliona. Taj dug smo morali da namirimo kako bi dobili novi ugovor. Deo tog novca otišao je na dug za struju, deo za ugalj. Kredit od 200 miliona dinara, iz novembra prošle godine, otišao je na poskupljenje energenata koji su se desili tokom te godine, ugalj i mazut su poskupeli za 40, odnosno 50 odsto. To je za nas bio veliki udar, jer cenu grejanja nismo povećavali od 2020. godine – kaže.
Pod hipoteku za kredite je, tvrdi on, stavljena imovina Toplane, a reč je o uobičajenoj bankarskoj proceduri pri uzimanju zajmova.
Napominje da je sada grejna sezona sada prioritet, ali da će generalno način rada Toplane morati da se menja, jer „nećemo moći stalno da uzimamo kredite“.
Uz 14,2 hiljade tona uglja, koliko je na lageru, potpisan je ugovor za 13 hiljada tona, što je dovoljno za redovno snabdevanje. Za gas do kraja meseca očekuje potpisivanje ugovora sa „Srbijagasom“, a do 15. oktobra bi trebalo da se, uz postojećih 60 tona mazuta za kotlarnicu u Rasadniku, pribavi još 40 tona, te da se potom sukcesivno povlače dodatne količine.
Na pitanje o tome šta je potrebno za stabilno poslovanje odgovara da je to realna, tržišna cena, odnosno naplata grejanja po potrošnji, umesto po kvadratu.
– To znači da zgrade moraju da budu energetsku efikasne, da bude potrebna znatno manja količina energije. Mi trenutno imamo dosta starih zgrada u kojima se troše ogromne količine energije, a naplaćuje se po kvadrattu. Ta socijalna cena nas sprečava da napravimo neki iskorak. Zbog sveopšte situacije i skupoće, trenutno je jedni način preko pomenutih subvencija, ali to nije krajnje rešenje – ponavlja Gvozdenović.
Probleme, objašnjava, Toplana neće moći da rešava sama, već uz podršku osnivača, Grada Kruševca.
– Biće potrebno da se radi reorganizacija načina grejanja. Imamo neke ideje, za sada nisu još aktuelne, a podrazumevaju da imamo više kotlarnica u gradu kako bi se smanjili gubici u mrežama. Preduslovi za to su da koristimo ekološki čista goriva, ali pre toga moramo da postignemo energetsku efikasnost, odnosno da se uradi zamena stolarija u svim zgradama. Tek nakon toga dolazi naplata po potrošnji – precizira on.
Podaci Toplane pokazuju da trenutno samo oko tri odsto korisnika plaća grejanje po potrošnji. Sve nove zgrade koje se priključuju to čine, jer imaju energetski pasoš. Problem su stare zgrade, u kojima nije moguće preći na taj sistem rada bez većih prepravki.
Uprkos svim problemima Toplana, ističe Gvozdenović, svake godine investira u modernizaciju mreže i kotlarnica, obavlja redovne remonte, što su preduslovi da se zadrži kvalitet grejanja.
Svestan je činjenice da je daljinsko grejanje trenutno najpovoljnije, odnosno da su svi ostali građani u podređenom položaju.
Što se tiče dugovanja građana prema Toplani, ona su u protekle tri godine, uz potpisivanje ugovora o reprogramu, smanjena za oko 40 miliona dinara i trenutno iznose oko 100 miliona dinara.
J.Božović