Dočekuju ih sa osmehom i zagrljajem, o njima imaju samo reči hvale. Dragocena im je pomoć koju im pružaju, ali im je, kako kažu, još važnije to što imaju sa kime da popričaju. Zamišljena kao, pre svega, tehnička podrška starijim licima, usluga „Pomoć u kući“ u praksi je mnogo više od toga.
Kad zaškripi mala dvorišna kapija, Mila Božović (77) zna ko dolazi. Iako se otežano kreće, nije joj teško da gerontodomaćicu NevenuTufegdžić dočeka na vratima, uz osmeh, topli zagrljaj, poljubac i reči „O, ko to meni ide“. Baš onako kako se dočekuju oni koje neizmerno volite. I tako već deset godina.
Mila je operisala oba kuka, kreće se uz pomoć štapa i čeka na operaciju kolena. Osim sređivanja kuće i pripreme obroka, problem su joj nabavka namirnica, lekova:
– Sve to meni moja Nena uradi, počisti, skuva, nabavi namirnice, donese lekove. Dogovaramo se oko svega. Ako je u planu da, na primer, spremi pasulj, ja ga uveče potopim, za toliko mogu. Razumemo se i volimo kao rod rođeni.
Otkrila nam je i „tajnu“ da Nena pravi najbolju pitu sa sirom. Dok Nena skromno odmahuje glavom, Mila nastavlja da je hvali i onako krajnje ozbiljno kaže „Pa što da ne kažem, tvoja pita je prste da pojedeš“.
Na trenutak, kao da mi nismo tu i da su same , započinju neki svoj razgovor, „pade“ i neka njihova interna šala. Na Milino tobože ljutito „Idi bre u peršun“, Nena se smeje. Pričaju o nečemu što samo one razumeju. Milin suprug preminuo je pre 14 godina, ima dve ćerke, troje unučadi i dvoje praunučadi.
-Jedna ćerka živi u Francuskoj, dolazi jednom godišnje, druga je ovde, u Kruševcu, dođe uvek kad može, kad joj posao dozvoli, obično uveče. Preko dana uglavnom sam sama i srećna sam kad Nena dođe. Trudim se da što bolje održavam ono što ona počisti i sredi, da ima što manje posla i više vremena da proćaskamo uz kafu. To me posebno ispunjava.
Sedela bi Mila tako satima, ali Nena ipak mora i da počisti, spremi…Pre toga Mila diktira Neveni spisak potrebnih namirnica, da joj kupi kad dođe sledeći put. Ove nedelje na spisku su i kore. Za Milinu omiljenu pitu.
Za gerontodomaćiću Nevenu u Službi imaju samo reči hvale. Vredna, emotivna, baš onako kako i treba da bude jer, kako objašnjavaju, ovaj posao se ne može raditi ukoliko nemate empatiju.
Nevena do svojih „baka i deka“, kako ih ona zove, stiže autobusom. Uvek na vreme, bez obzira na vremenske prilike.
–Kada je sneg, malo teže je stići do nekih korisnika. Baka Milina kuća je baš na brdu, krivine velike i uspon, imam i jednu baku u baš zabačenom delu jednog sela, do nje se donekle stiže autobusom, a odnekle peške. Nije mi teško, znam koliko im je moj dolazak važan, i da ne budu sami i da im pomognem oko kućnih poslova, nabavke namirnica, lekova…
Objašnjava da usluga i jeste zamišljena tako, kao tehnička, ali i emocionalna podrška, pa su pored brojnih aktivnosti koje su im u opisu posla, obavezan deo druženje i razgovor:
– Vežu se oni za nas, ali i mi za njih, ne može drugačije, uvek se tu rode emocije, ljudi smo. U očima im vidite radost kad dođemo. Kad kažu da vas vole kao svoje dete, vidite da to kažu iskreno. Nekima od njih su deca preminula, to je posebno tužno. Jedna korisnica mi uvek govori da mnogo ličim na njenu pokojnu ćerku, da me Bog poslao kod nje. Baš pate kad se desi da njihova gerontodomaćica ode u penziju i zameni je druga.
Ističe i to da su u mnogim staračkim domaćinstvima one zapravo jedine osobe koje im dolaze u kuću.
-To je baš tužno, znaju i da zaplaču od sreće kad nas vide na vratima. Imamo baku koja godinama živi sama, preminuo joj je sin, a potom i suprug. Njena kuća je u udaljenom delu sela, kad zimi padne sneg, otežan je pristup, niko joj ne dolazi sem nas, bukvalno. Kupila je nedavno kokoške da bi, kako nam je rekla, imala sam kime da razgovara dok mi ne dođemo. Kaže, ne želi da priča sa televizorom, bolje sa nekim živim bićem.
U Gerontološkom centru, ustanovi koja sprovodi uslugu „Pomoć u kući“ navode da veliki deo korisnika kasnije bude smešten u ustanovu.
– Ova usluga je zamišljena tako da stariji što duže ostanu u prirodnom okruženju, uz obezbeđen bolji kvalitet života. Kad im se zdravstveno stanje pogorša, onda dolaze u instituciju. Većina to prihvati bez problema, vrlo brzo se naviknu na novi dom, steknu prijatelje, uključi se u razne aktivnosti, nisu usamljeni kao što su bili u svojoj kući. Ima i onih kojima ipak teško padne, ne mogu da se naviknu. Oni obično ostanu u domu dok se malo ne oporave zdravstveno, vrate se kući, ali veći deo njih ipak na kraju ponovo mora da se zbrine institucionalno – navodi Bojana Pavlović, psihološkinja Gerontološkog centra.
Problemi starih u Kruševcu, slični su kao kod ostalih starijih u drugim delovima Srbije. Kao najveći problem većina njih navodi siromaštvo i usamljenost, posebno u seoskim sredinama. Prema svedočenju sekretara , pomoć koju dobijaju od mesnih zajednica uglavnom se svodi na raspodelu paketa hrane i sredstava za ličnu higijenu, koje im dostavljaju Crveni krst i Centar za socijalni rad, na pripremu drva za ogrev. Bliski srodnici im dolaze onoliko koliko im to obaveze dozvoljavaju i to obično nije dovoljno kada su u pitanju lica kojima je potrebna svakodnevna pomoć.
Da mnogi stariji ne mogu da funkscionišu bez pomoći i podrške trećih lica, potvrđuju i brojna istraživanja koje je godinama unazad resorno Ministarstvo sprovodilo u saradnji sa nadležnim institucijama i ustanovama.
Prema tim istraživanjima, oko 90 odsto starijih lica ima neku hroničnu bolest i većina njih, posebno oni koji su siromašni, ne može da funkcioniše samostalno.
Takođe, svakoj drugoj starijoj osobi pomoć treba za odlazak u zdravstvenu ustanovu, nabavku i uzimanje lekova, svakoj trećoj za plaćanje računa, nabavku potrepština, održavanje stana, te za ostvarivanje kontakata sa drugim ljudima.
Četvrtini starijih lica pomoć je potrebna i oko pripeme ili konzumiranja hrane, svaka peta ne može samostalno da obavlja ličnu higijenu, a svakoj šestoj je pomoć potrebna za kretanje po kući.
Samačka staračka domaćinsta, pokazuju istraživanja, u velikoj meri oslanjaju na pomoć i podršku osoba van porodičnog okruženja. Mnogi od njih su prepušteni samo sebi i svoj emocionalnoi status i velikom broju slučajeva opisuju kao „nemoć i napuštenost“.
Uslugu „Pomoć u kući“, kao vid vainstitucionalnoj zbrinjavanja starijih lica, koja usled nemoći ili smanjenih funkcionalnih sposobnosti nisu sposobana da žive sama u svojim domovima bez svakodnevne ili redovne podrške, na području grada Kruševca trenutno koristi 510 samačkih staračkih domaćinstava, odnosno, oko 660 starijih lica.
Među korisnicima je najviše onih između 70 i 79 godina, oko dve trećine čine žene, a trenutno najstariji korisnik ima 99 godina. Na listi čekanja u ovom trenutku je 19 lica.
Usluga „Pomoć u kući“ u Kruševcu je zaživela 2011. godine, u okviru projekta koji je realizovan u saradnji sa resornim Ministarstvom. Kroz projekat, koji je trajao četiri meseca, tada je angažovano 17 gerontodomaćica. Uslugom, koju danas obavlja 48 gerontodomaćica, obuhvaćeno je 40 od ukupno 101 naseljenog mesta na području grada Kruševca što je, imajući u vidu da je sve više stariih koji su usamljeni i nemoćni, potvrda da su realne potrebe za ovim vidom njihovog zbrinajvanja mnogo veće.
D.P.
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.