U Kruševcu je na 65 lokacija postavljeno 70 reciklažnih kontejnera za odlaganje staklene ambalaže. Kako bi svim građanima bila data mogućnost da staklo odlažu u ove namenske kontejnere, „zvonima“ je pokriveno i kolektivno stanovanje i individualna domaćinstva.
Reciklažna zvona donacija su “Sekopaka”, kompanije koja je pre dve godine započela projekat sakupljanja staklenog ambalažnog otpada širom Srbije, a u Kruševcu ga realizuje u saradnji sa ovdašnjim Javnim komunalnim preduzećem.
Direktorka JKP Kruševac, Snežana Radojković, pozvala je građane da nepotrebnu staklenu ambalažu odlažu u ove namenske kontejnere, te da na taj način doprinesu očuvanju životne sredine. Podsetila je da je staklo 100 odsto reciklabirno, da može da se reciklira bezbroj puta, ali da ne može da se razgradi u prirodi. Bezbojno, kao i zeleno i smeđe staklo, ne mogu se reciklirati zajedno, odnosno, svaka boja stakla se reciklira odvojeno. Kilogram stakla uštedi 20 litara vode i 1,4 kilovata struje.
Inače, na teritoriji Grada Kruševca postavljeno je oko 3.000 komunalnih i 180 reciklažnih kontejnera za primarnu selekciju otpada na mestu nastanka, odnosno, za odlaganje stakla, kartona, papira i PET ambalaže. U gradu i većem delu seoskih mesnih zajednica, postavljeno je i 120 žičanih kontejnera za odlaganje reciklažnog otpada.
U JKP kažu da građani još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o značaju odgovornog upravljanja otpadom, te da se reciklažni kontejneri često ne koriste namenski. Kako se u Srbiji samo oko šest odsto otpada reciklira, potrebno je podići svest građana o značaju reciklaže i cirkularne ekonomije.
– Divlje deponije su i dalje česta slika na javnim površinama i osim što stvaraju ružnu sliku, one u velikoj meri zagađuju našu životnu sredinu. Samo ako sav otpad koji imamo budemo razvrstavali i pravilno odlagali u kontejnere predviđene za tu namenu, smanjićemo otpad koji se odvozi na deponiju, povećati reciklažu i njegovu ponovnu upotrebu, te smanjiti zagađenje vode, vazduha, zemlje. Mnogo je razloga da se osvestimo i počnemo odgovorno da se ponašamo prema otpadu koji je resurs. Samo jedan od primera je staklo koje se reciklira 100 odsto ne gubeći na kvalitetu bezbroj puta, a ako završi u prirodi njegovo vreme razlaganja je nekoliko miliona godina. Neki stručnjaci pak smatraju da staklo ne može uopšte ni da se raspadne – kažu u tom preduzeću.
D.P.