Pravoslavni vernici danas, 19. januara, obeležavaju Bogojavljenje, veliki hrišćanski praznik posvećen sećanju na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan, kada se, prema hrišćanskom učenju, Bog prvi put javio ljudima u Svetoj Trojici.
Prema Jevanđelju, u trenutku kada je sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa, otvorila su se nebesa, Duh Sveti sišao je u obliku goluba, a glas Boga Oca posvedočio je: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“. Upravo zbog ovog događaja praznik nosi naziv Bogojavljenje – javljanje Boga ljudima.
Centralni bogojavljenski običaj jeste osvećenje vode, koja se smatra velikom svetinjom. U pravoslavnim hramovima služi se sveta liturgija, nakon koje se obavlja čin velikog vodoosvećenja. Vernici bogojavljensku vodicu nose u svoje domove, gde se čuva tokom cele godine i koristi u posebnim prilikama, za zdravlje, napredak i blagoslov porodice.
Jedan od najprepoznatljivijih i najmasovnijih običaja vezanih za Bogojavljenje jeste plivanje za Časni krst. Nakon osvećenja vode, krst se baca u reku, jezero ili more, a hrabri plivači, bez obzira na niske temperature, zaplivaju ka njemu. Smatra se da onaj ko prvi dopliva do krsta ima posebnu čast i blagoslov, dok samo učestvovanje u plivanju simbolizuje veru, hrabrost i duhovno pročišćenje.
Vernici se na Bogojavljenje tradicionalno pozdravljaju rečima „Bog se javi!“, na šta se odgovara „Vaistinu se javi!“, čime se potvrđuje vera u Hristovo krštenje i javljanje Boga ljudima.
Prema narodnom verovanju, u noći uoči Bogojavljenja, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog i tada treba poželeti jednu želju koja će se ispuniti.
Veruje se i da će, ako stave ogledalo pod jastuk, neudate devojke sanjati muškarca za koga će se udati.
Jak mraz ili sneg na Bogojavljenje, prema verovanju, znači da će godina biti rodna. Ukoliko na taj dan bude vedro, očekuje nas sušna godina.
Foto: Crkva Svetog Đorđa u Kruševcu