Umesto da slepim i slabovidim osobama olakšaju kretanje, taktilne staze u Kruševcu potencijalno su opasne za te ljude. U Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih kažu da staze nedostaju na mestima gde su najpotrebnije, a da onde gde ih ima, nisu bezbedne. Slepa i slabovida lica to znaju i ne koriste ih.
Viktorija Dragić (22) je slepa i umesto da uz pomoć taktilne staze dođe do svog Udruženja, ona to jedino može da učini uz pomoć druge osobe.
– Danas sam krenula u Udruženje, po mene je došla sekretarka, to je jedini način da stignem na neku odrednicu, da mi neko pomogne. Mnogo bi značilo da u Kruševcu postoje pravilno postavljene taktilne staze, da možemo samostalno da se krećemo. Ovakve kakve jesu, niko od nas ne koristi.
Jedna od staza koja je potpuno nebezbedna je taktilna staza koja vodi ka Lazarevom gradu. Ova staze se, bez polja upozorenja o skretanju, završava kod dva metalna stuba.
– Gotovo sve staze u gradu su takve, kod Pošte, u centru grada, svuda. Nema upozorenja kod skretanja ili neke prepreke, staze staju i počinju niodkuda, pa slepa osoba koja ih prati može da udari u drvo, žardinjeru, stub… Stiče se utisak da onda kada su postavljane te staze, da su oni koji su to radili verovatno mislili da je to neka dekoracija na trotoaru – kaže Sanja Nikolić, sekretarka Međuopštinske organiazcije slepih i slabovidih.
Navodi primer da se u periodu postavljanja novogodišnje dekoracije, dešavalo da se svetleći elementi postave baš na taktilnoj stazi:
–Očigledno je da većinska populacija ne zna šta predstavljaju te šare na trotoarima, koliko su one važne za slepa i slabovida lica, koliko bi im olakšale svakodnevno funkcionisanje. Niko na to ne obraća pažnju.
Ističe da bi su staze preko potrebne na određenim lokacijama.
– Imamo, na primer, člana kome bi mnogo značilo da taktilne staze postoje od glavne autobuske stanice do Udruženja, da može da dođe, a da njegov dolazak ne zavisi od trećeg lica. U Beogradu je to uređeno, da članovi mogu da dođu bezbedno do Udruženja uz pomoć taktilne staze.
Da oni koji grade puteve i trotoare nemaju svest o značaju ovih staza, potvrđuje primer Kosovske ulice, gde su tokom poslednje rekonstrukcije urađeni novi trotoari, ali bez taktilnih staza koje su ranije tu bile. Iako su te staze ranije bile neadekvatno postavljene (bez polja upozorenja „udarale“ su u drveće na tom trotoaru), zamena trotoara svakako je bila prilika da se postave pravilno i privedu nameni.
U mnoštvo prepreka sa kojima se suočavaju na ulicama grada, slepa lica kao problem navode i nedostatak zvučnih semafora. Jedan takav postojao je centru, Grad Kruševac ga je dobio kao donaciju, ali taj semafor odavno nije u funkciji.
D.P.