Odluka o rebalansu budžeta našla se danas pred odbornicima lokalnog parlamenta kao prva tačka dnevnog reda i jedna od retkih, uz razmatranje gubitaka gradske Toplane, koja je izazvala izvesnu polemiku u Skupštini u kojoj maltete stopostotnu većinu imaju stranke vladajuće koalicije.
O rebalansu kojim je predviđeno uvećanje budžeta za 309 miliona dinara govorila je gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović koja je precizirala da to znači da će budžet grada sada iznositi 6,29 milijardi.
Reč je, kako je podsetila gradonačelnica, o prihodima koje je Grad tokom prethodnih meseci imao od različitih ministarstava kroz više projekata. Napomenula je da su sva povećanja iz realnih izvora te da osnovni prihod, porez na zarade, u budžetu učestvuje sa više od 70 odsto.
O rebalansu budžeta govorio je odbornik Demokratske stranke Srbije, Srđan Lazić, inače jedan od četvoro opozicionih odbornika, među ukupno 70 odbornika u aktulenom sazivu.
On je naveo da su tekući prihodi budžeta smanjeni, a da se povećanje odnosi na sredstva koja Grad dobija od Republike.
– Na kraju ćemo imati deficit od 967 miliona što je za 75 odsto više od deficita predviđenog prvobitnim budžetom. Kako ste uvećali deficit budžeta za 415 miliona, na šta se troši taj novac, kako će se nadoknaditi toliko deficit, to je ono što, siguran sam, zanima građane. Taj famozni višak prihoda iz prethodnih godina, koji stalno prikazujete, to je samo zakonom dozvoljena pokrivalica za novac koji je potrošen, gubitke koje grad uvećava, jer su pare potrošene, a nisu plaćene poveriocima, ili su namenske, pa ne mogu da se iskoriste na taj način – ustvrdio je Lazić.
Kazao je da je puno primera lošeg trošenja novca iz budžeta, a kao ilustrativno da vlast nije radila dobro naveo to što je za deset godina, kako je kazao, broj stanovnika u Kruševcu smanjen za 15 hiljada.
Gradonačelnica Jasmina Palurović je, odgovarajući na prozivku, podsetila da je budžet 2012. godine, kada je SNS došao na vlast, bio nešto malo manji od 2,5 milijarde dinara računajući i dugove po različitim kreiditima, od skoro 400 miliona dinara.
– Na raspolaganju je bilo nešto više od 2,1 milijarde. Mi smo 2018. godine isplatili poslednju ratu kredita, od kada Kruševac nije kreditno zadužen – kazala ona, dodavši da matematika onoga koji je kritikovao nikako nije dobra, odnosno da ne potvrđuje njegove tvrdnje.
Što se tiče pada broja stanovnika, kazala je da je demografija globalni problem, koji nije zaobišao ni naš grad, ali da se lokalna samouprava trudi da izvdajanja iz budžeta za mere populacione politike budu primerena.
Odbornici su usvojili i Izveštaj o izvršenju budžeta Grada za prvih šest meseci ove godine, prema kome su ukupni prihodi i primanja u tom periodu iznosili 3,57 milijardi ili 59,54 odsto u odnosu na plan, dok su rashodi i izdaci iz svih izvora izvršeni u iznosu od 2,19 milijardi, odnosno sa 36,48 odsto u odnosu na plan. Rashodi su manji su za 38,73 odsto od ukupno ostvarenih prihoda iz svih izvora.
Obraćajući se novinarima pred početak skupštinskog zasedanja, predsednik Skupštine Grada, Predrag Vukićević kazao je da je „prihod iznad očekivanja, rashod će se uvećati u drugoj polovini poslovne godine, s obzirom na to da stižu plaćanja za sve one radove koje je grad izvršavao“.
On je govorio i o Predlogu rešenja, kojim se daje saglasnost na Program pokrića gubitka ovdašnje Toplane, za prošlu godinu.
– Sva preduzeća su poslovala pozitivno, osim Gradske toplane, koja u suštini radi dobro. Iza nje stoji Grad, tako da će Grad biti garant poslovanja i održivosti sistema. Cene grejanja se neće menjati, građani ne treba da brinu, imaćemo dovoljno goriva za celu grejnu sezonu – rekao je on.
O situaciji u Toplani pred odbornicima je govorio direktor tog javnog preduzeća Dušan Gvozdenović, koji je kazao da podržava formiranje Komisije koja bi nadzirala rad Toplane i dala predlog kao da prevaziđe krizu.
– Jaz je cena grejanja. U Srbiji je 30 -tak toplana povećalo cene grejanje. Mi smo se vodili politikom da bi, usred teških vremena, povećanje cene bilo poražavajuće za budžete naših građana. Zajedno sa rukovodstvom Grada odlučili smo se za subvencionisanu cenu, a 200 miliona dinara ćemo iskoristiti za nabavku novih energenata. Na energente ide 58 odsto svih naših rashoda, to je veliki udar na našu firmu. Trudićemo se da izguramo grejnu sezonu. Uprkos svemu uspeli smo da zamenimo oko pet kilometara toplovodne mreže, to su bili veliki troškovi, ali to nam znači sigurnost u snabdevanju – kazao je Gvozdenović.
Skupština je usvojila i predloge izmena i dopuna Programa uređivanja građevinskog zemljišta za 2023.godinu, Odluke o lokalnim komunalnim taksama, Odluke o podizanju i održavanju spomenika, spomen obeležja i murala te Odluku o načinu kontrole nivoa buke iz ugostiteljskih objekata.
Odlučeno je, takođe, da se uspostavi saradnja Grada Kruševca i Opštine Bitolj iz Republike Severne Makedonije.
Odbornici su usvojili i Predlog Odluke o tekstu Trilateralnog ugovora o korišćenju sredstava zajma namenjenih realizaciji programa „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom“ te davali saglasnosti na Odluku Nadzornog odbopa JKP “Kruševac“ radi korišćenja sredstava pomenutog zajma.
Usvojeno i više planskih dokumenata koji se odnose na detaljnu regulaciju delova naselja „Ujedinjene nacije“, „Lazarica“, poteza Centar, Centar 4, Trga Kosturnica.
Odbornici su se saglasili sa predlogom da aktuelni vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća za urbanizam i projektovanje Kruševac, Miloš Jović, to ostane u narednom periodu.
Za razliku od većine prethodnih skupština nije bilo tačaka koje su razmatrane po hitnom postupku.
J. A. – J. B.