Na današnji dan rođena je Slađana Nestorović Ristić, glumica Kruševačkog pozorišta, koja nas je napustila prošlog meseca. Iako je Slađanin glumački opus raznovrsan, od pozorišnih do televizijskih uloga, ostaće upamćena i po predstavama za decu, koje je osobito volela. Kolege i prijatelji nastavljaju da neguju sećanje na preminulu glumicu, istićući njena dobra dela, izuzetnu kolegijalnost i humanitarni rad.
– Znamo koliko je divna i jedinstvena bila naša Slađa i možemo se prisećati i ponavljati unedogled, ali nikada neće biti dovoljno rečeno i uvek će ostati nešto neispričano. A korisno je, jer nam je svojim načinom života nesvesno držala lekcije o odanosti, poverenju, o tome kako se voli svoj grad, što mi je bilo posebno zanimljivo. Ko je umeo da uči, naučio je, ko nije, izgubio je mnogo. Lekcija o kolegijalnosti je nešto što pamtim, pored mnogo, mnogo drugih stvari – navela je glumica Biljana Nikolić.
Biljana se priseća i festivala u Moskvi, na kojem je nastupalo Kruševačko pozorište, ali i kolegijalnosti koje je tada Slađana pokazala:
– Igrale smo u alternaciji ulogu Majke u predstavi ,,Orden”. Bila sam pri kraju porodiljskog odsustva, a ujedno je bio i kraj sezone. Ta predstava je trebalo da gostuje u Moskvi na festivalu i mogla je da se odigra i bez mene, jer je upravo Slađa ,,uskočila” u tu predstavu u trenutku kada ja više nisam mogla da je igram iz pomenutog razloga. Igrala je skoro cele sezone. Međutim, ona je u svom stilu tražila da prvo ja budem pitana da li želim da idem na to gostovanje, smatrajući da se ne ide baš svaki dan na nekakav festival tamo negde po svetu. Zahvaljujući toj njenoj inicijativi, otišle smo i jedna i druga. Ja zahvaljujući njoj, a ona zahvaljujući pozorištu koje je taj gest umelo da ceni. Igrale su se dve predstave, mi smo bile alternacija jedna drugoj i bilo je to jedno od najlepših gostovanja našeg pozorišta na kome smo bili i nagrađeni.
Dragan Marinković Marinko, dugogodišnji Slađanin kolega i prijatelj, priseća se zajedničkih početaka:
– Sa nepunih 20 godina, Slađa je zajedno sa sestrom Ivanom, upala u podelu za predstavu ,,Đačko doba”, u tadašnjem Domu omladine, a u režiji čuvenog Bate Miladinovića, kod koga smo takođe završili i školu glume. Slađana, Nebojša Vranić i ja smo nešto kasnije postali i profesionalni glumci pozorišta. Tu predstavu smo igrali više od sedamdeset puta, a i TV Beograd je snimila i emitovala. Slađina prva profesionalna uloga bila je 1990. godine, odlična Ljalja u predstavi ,,Draga Jelena Sergejevna”. Ipak, ostala je upamćena i po predstavama za decu. Uvek je želela da im pruži najviše što se može. I ne samo u predstavama, već i na dečjim rođendanima i kao predsednica sindikata. Slađa potiče iz divne, kulturne i posvećene porodice. Pamtićemo je i po tome što je svima, ali svima pomagala, pa i onima koje nije poznavala. Mogla je i htela još mnogo toga, ali nas je napustila rano. Hvala joj za sve.
Dragan Čapkunović Čapko otkriva koje mu je reči počivša glumica uputila, koje su ga, kako kaže, kupile za ceo život:
–Davnih osamdesetih sam upoznao Slađu glumeći u predstavi ,,Đačko doba”. Julijana i ja smo dolazili iz male sredine, a ona je bila gradsko dete. To nije uticalo na to da Slađa digne nos, već nas je smatrala svojima. I bili smo svi kao porodica. Voleli smo svakog člana ekipe kao rod rođeni a Kruševac je voleo nas. Slađa se posebno isticala svojom blagošću i dobrotom. Zaigrali smo kasnije u predstavama ,,Kapetan Džon Piplfoks”, ,,Guliver među lutkama”. Nije joj smetalo što sam ja, iz Stalaća, igrao glavne uloge. Kasnije u ,,Teatru ZA” smo zaigrali u predstavama ,,Marat Sade”, ,,Tetovirane duše” i ,,Putujuće pozorište Šopalović”. Sada smo već uspostavili bratski i sestrinski odnos. Godine 2001. osnivam Umetnički sabor ,,Pod krilima arhangela ” u Stalaću. Naravno, Slađa je tu zajedno sa sestrom Ivanom i ostalim delom ekipe. Godine prolaze a naše prijateljstvo opstaje. Bliži se jubilarni, deseti sabor, pripremam dokumentarni film ,,Pod krilima arhangrela prvih deset godina” sa Slađom naravno. Zaigrala je i u mom drugom producentskom filmu ,,Vrata Srbije Mojsinjska sveta gora”. Tada ona izgovara reči koje su me kupile za ceo život : ,,Da pozoveš Ivanu i mene u bilo koje doba dana ili noći za tebe smo tu “. To je bila Slađa.
O humanitarnom radu Slađane Nestorović Ristić svodoči i Sara Popović iz udruženja ,,Čarapansko srce”, koja navodi da je Slađana, zajedno sa svojom sestrom Ivanom, u više navrata uveseljavala decu i mlade sa smetnjama u razvoju:
– Bio je novembar 2022. godine. Priprema scenarija i prve probe naše Božićne predstave je već uveliko tekla. Uglavnom neuspešno. Traljavo i kilavo. Nemamo nikakvo iskustvo sa glumom, nikakav dugoročni plan pripreme, nikakav budžet. Pozivamo pojedine glumce, poznate i manje poznate. Neki nas ni ne udostoje odgovora, iako zovemo sa preporukom i najavom, a neki nam se kulturno i ljubazno izvine da usled obaveza nisu u mogućnosti da nam pomognu. Neki drugi poznanici daju neka obećanja, neke savete…ali sve je to ništa. Nedovoljno da krenemo sa pripremom i probama samostalno. Uprkos svom mom trudu, želji i volji da se predstava postavi na noge, sećam se kako sam polako počela da se mirim sa time da moram da odustanem. Rasplakala sam se.
Sara kaže da je tada u pomoć uskočila Slađana, prihvativši da radi sa decom iz ,,Čarapanskog srca”:
– Na prvoj probi, 4. decembra na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, desilo se nešto čudesno. Devojčica sa smetnjama u razvoju koja vrlo malo ili nimalo priča na našim aktivnostima, zahvaljujući Slađi, prvi put smo čuli kako recituje novogodišnju pesmu. Slađa je plenila harizmom. Čini mi se da je sama njena pojava i da ništa ne kaže, budila u meni veru da je sve ovo ipak moguće i da se naš san o predstavi ipak ostvaruje. Ali samo zajedno sa njom. Ona je imala neverovatan dar da od naše dece izvuče nešto prelepo. Uspevala je da izmami osmehe, ugreje srca i obraduje i naše mališane i naše mlade sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Deca su je obožavala, a bogami i ona njih!
Iz ovog humanitarnog udruženja za kraj poručuju:
– Ona nikada nije spominjala novac. Sve što je činila za nas, zajedno sa svojom sestrom Ivanom, činila je čista srca i sa puno ljubavi. Mi smo tog 18. septembra izgubili divnu ženu, ali smo dobili anđela čuvara sve naše dece „Čarapanskog srca“ koje će nekog narednog Vavedenja sedeti u prvom redu premijere naše predstave na mestu koje će crvenom ružom biti posvećeno i ostavljeno samo za nju. Poznaćemo je, kao i uvek, po neizmernoj ljubavi.
L. Kijačić
Foto: Kruševačko pozorište, Čarapansko srce, privatna arhiva