Krajem svakog meseca u kruševačkom Gerontološkom centru je veliko slavlje. Za korisnike rođene u tom mesecu priprema se proslava i to ne bilo kakva. Zvuci harmonike, predivne pesme, torte, posluženje i naravno pokloni. Peva se, igra, pleše, padne poneka šala, pa i suza. A kad ih pesma „pogodi“ umeju i čašu da bace. Doduše, plastičnu i nakon ispijenog soka, ali za merak ipak nije neophodna čaša od kristala.
Nestrpljivi da slavlje otpočne. Mnogi dođu i ranije u salu gde se proslave organizuju. Dok užurbano donose sve što je potrebno da proslava prođe onako kako dolikuje, zaposleni u domu objašnjavaju našoj ekipi da je svaki put isto, da je to atmosfera koja se teško može opisati rečima, te da su i sami jednako uzbuđeni.
Jedan od slavljenika je i Milan Čurčija (88). Na njega su u domu ponosni jer piše divne pesme i od kada je u domu postao je i član ovdašnjeg Udruženja pesnika „Poezija SRB“. Očekivano, ovog puta je imao uvodnu reč:
– Ovo obeležavanje rođendana je poseban događaj za sve nas. Vaša pažnja i pokloni nas emotivno vraćaju u jedno prošlo vreme kada pokloni i pažnja koje smo tada primali, nisu bili ni vredniji ni lepši od ovih koje ste danas vi za nas pripremili. Obuzet emocijama i sećanjima, želim da vam u ime svih korisnika kažem jedno veliko: „Hvala“!
Aleksandar Mutatović strpljivo čeka da aplauz za Milana prođe, kako bi zasvirao na harmonici. Kao neko ko je čitavog života bio harmonikaš, zna dobro koje pesme treba da zasvira za sam početak.
-Ovde živim već nekoliko meseci, zadužen sam za muziku, znam šta moji prijatelji iz doma najviše vole. Uglavnom su to stare pesme, sevdalinke, mada traže i ove modernije.
Na harmonici ga pesmom prati Dragan Dragićević, takođe korisnik doma. Iako amater, odlično peva, toliko dobro da je u jednom trenutku neko od prisutnih i novčanicu u harmoniku „zadenuo“.
-Socijalna radnica je primetila da lepo pevam, predložila mi da se pridružim Aleksandru, što sam sa zadovoljstvom prihvatio. On svira ja pevam, i divno nam je svima.
I jeste divno. Prilaze im, grle ih i zajedno pevaju sa njima. I kolo se na kraju zaigra, pa se i zaposleni pridruže. Zaigrala bi i korisnica koja sedi u prvom redu, ali ne može jer se kreće uz pomoć šetalice. To je ne sprečava da peva sa podignutim rukama, pa i čašu da baci kad je pesma pogodi. Plastičnu doduše i sa tek ispijenim sokom, ali merak je merak, nema ograničenja.
Dok muzika ispunjava prostor i srca stanara doma, zaposleni im prinose posluženje. Obavezna je i limunada u ovim toplim danima, rođendanska torta i, naravno, brižljivo birani pokloni za sve slavljenike, koje uz sve ostalo obezbeđuje Gerontološki centar.
Veselo je od početka do kraja. Padne tu i poneka suza. Da li zbog radosti ili sećanja na mladost i neke prošle dane, teško je reći. Sigurno je, ipak, da je svaki rođendan podsetnik da je život vredan slavljenja, da starost nije prepreka za sreću i radost, da je svaka naredna godina prilika za stvaranje novih uspomena.
Zaposleni u domu se zato i trude da svaki od ovih rođendana bude poseban na svoj način.
D.P.