Nakon (ne)planiranog medijskog eksperimenta kojim smo pokušali da, u najezdi digitalne tehnologije, probudimo u čitaocima nostalgiju za starim dobrim klasicima, jedan ne tako upadljiv tekst pokazao je da su ljudi danas (možda) više nego ikada željni evergrin filmova i serija. Da je zaista tako jasno ukazuju komentari koje su nam posetioci iz celog regiona poslali, neke putem Fejsbuka dok su neki svoje mišljenje ostavili na našem sajtu Odjek.rs.
Ubedljivo najveću popularnost zadržala su dva filma. Najpre „Prohujalo s vihorom“ gde glavni lik sa publikom gradi neki ambivalentni odnos da bi na kraju ipak zadobio simpatije, saosećajnost pa i suze. Drugi je „Avanture Robina Huda“ sa Erolom Flinom spektakl koji i danas oduševljava istim žarom. Za nijansu manje glasova dobili su Hičkokovi filmovi. Razlog tome je što se uz njegovo ime vezuju samo dva žanra: horor ili triler.
-Volela sam Hickokove filmove, ali sam se uvek plašlila dok sam ih gledala – kaže naša sugrađanka Lela Perčević. Ljubavni su mi uvek bili posebna pasija, i sada kad pogledam neke vrate me u davno prošlo vteme. Na žalost toga više nema. Deca ne znaju ni šta je romantika. “Prohujalo sa vihorom”, “Mostovi okruga Medison”, “Prljavi ples”, itd. Ima predivnih starih filmova. Mi smo imali koč liko-toliko srećno detinjstvo. Ne verujem da će moji unuci imati takav doživljaj detinjstva pored ove tehnologije – smatra ona.
Tu je neizostavni serijal filmova o Tarzanu koji nas je pratio tokom zimskih bioskopa. Snežna Kraljica je svakako ponela epitet najlepšeg i najgledanijeg crtanog filma, a odmah za petama su Diznijevi klasici i „Mikijeva radionica“. Obožavatelji drame i romantike upamtili su: „Kazablanku“, Mostove okruga Medison“ i „Sjaj u Travi“, potom horore „Maglu“, „Psiho“ i „Ptice“, dok je od filmova snimljenih po romanima Agate Kristi ubedljivo na vrhu „Ubistvo u Orijent-expresu“. Za najbolju sagu proglašen je višestruki oskarovac „Kum“.
– Svi ti kliasici su na svoj način posebni i dobri filmovi – kaže Marija Mihajčisin iz bosanskog Prnjavora.
– Čovjek prosto ne zna za koji bi se odlučio jer je svaki odličan. Osim toga takvi filmovi se više ne snimaju, i to je razlog više da se ne zaborave. Po meni je najbolji “Ben Hur”, zatim “Prohujalo sa vihorom”, ne bih želela više da nabrajam. U svakom slučaju nikad neće biti zaboravljeni jer su to filmovi koje možete gledati po nekoliko puta, uvek ostavljaju isti doživljaj, i uvek otkrijemo nešto što nam je promaklo dok smo ga gledali ranije – napominje ona.
Interesantno je da je u moru domaćih filmova najviše bio prikazivan „Saša“, partizanski tinejžerski film sa dosta komike koji je oduševio i samog Tita u Puli, i to baš u trenutku kada je žiri hteo da ga bunkeriše. Nekim članovima nije se dopalo što u akciji gledaju švercere, a ne skojevce. Da bi izbegli takvu potencijalnu opasnost Rusi su snimili rimejk istog filma, ali su glavni akteri ulični čistači cipela.
Iz svega viđenog i rečenog možemo slobodno da zaključimo da su klasici zauzeli svoje mesto u večnosti i da ne treba da brinemo za njihovu sudbinu.
N.N.
Foto: Pixabay.com
U zadnjoj rečenici je sve rečeno.
Dakle, Prohujalo sa vihorom gledala sam uvek kada mi sve okolo dosadi…Skuvam kafu uključim i sve me prođe samo je radnja filma glavna.
Ne znam uopšte koliko puta sam gledala Kuma….Sama, pa je stigao sin…Pa opet, i opet….Nezamenljiv…Sve što ste ovde nabrojali sve mi je cool,
Zaokupite i zaboraviš na sve…..Lepo utrošeno vreme ….
Klasici nipošto ne bi trebali biti gurnuti pod tepih, iako često
slušam kako se današnja mladež izruguje “patetici i izvještačenoj glumi u starim filmovima”. Borba za pravdu, dostojanstvo, iskrenu ljubav, promocija bontona i sl, gotovo su zaboravljeni u današnjoj kinematografiji i književnosti.
Klasici u sebi nose poseban mir, u odnosu na modernu scenografiju, prepunu suvišnih događaja i specijalnih efekata. Često se upitam zašto ponekad ne repriziraju “Sjaj u travi” itd. Ponekad im se “omakne” “Prohujalo sa vihorom”, i to je sve. Trebao bi postojati tv kanal samo za stare filmove.
Čestitam autoru teksta za krasnu obradu ove teme.