Odavno je postala brend Kruševačkog pozorišta i jedan od stubova njegovog mesečnog repertoara. Jedinstvena pojava na pozornici pleni šarmom i lepotom, specifičnim stilom svoje tršave kose, nekad smeđa a nekada kao brineta. Kruševljani rado prate predstave u kojima iskazuje svoj talenat, bez obzira da li je zla sestra u komadu „Lepotica i zver“, alapača Tomićka iz predstave „Svet“, Pinokio ili Žaklin. Danas, posle 18 godina provedenih u Kruševačkom pozorištu, naša Mara je samo još jedna u plejadi glumica koje su potekle iz Kruševca, gde je rođena 1981. godine. U tome se svi slažu. A kako je sve počelo?
-Moji prvi nastupi su bili u restoranima i kafanama gde su moji roditelji ručali ili večerali sa prijateljima. Ja sam ih imitirala, pričala viceve, igrala se i zabavljala. Tako sam primetila da sam svaki put uspevala da privučem pažnju gostiju. Sa svojih jedva pet godina to mi je postala glavna zabava.
Nakon osnovne škole, upisala sam srednju medicinsku, smer ginekološko-akušerski, iliti babica, i moram da napomenem da je medicina i dalje moja velika ljubav. Usledilo je vreme ratova, kriza, mog puberteta, povlačenja… U jednom periodu sam bila toliko stidljiva da sam jedva i sa kim bilo šta govorila. A onda posle borbe sa ličnim nemirima i preprekama, opet počinjem da zabavljam prijatelje, profesore i društvo, raznim imitacijama, vicevima, pričama… Tada sam odlučila da pokušam da upišem glumu.
*Kao što se može naslutiti pokušaj je bio uspešan u samom startu, što nije svim glumcima pošlo za rukom. Šta bi mogla da izdvojiš kao specifičnost tokom studiranja.
– Sama sam se spremala za prijemni, pred ogledalom. Upisala sam se na klasi kod profesora Jovice Pavića na prištinskom Fakultetu dramskih umetnosti koji je tada bio stacioniran u Beogradu.Studiranje je jedna opširna i jako posebna priča. Ukratko rečeno: u glumi nema glume. Ili veruješ ili se bojiš. Ako te vodi strah, odmah se povuci. Diplomsku predstavu “Gospođica Julija”, sa Đorđem Marković i Marinom Vodeničar, koja je od tada moja dobra i bliska prijateljica, igrali smo u pozorištu „Dadov“ više od dve sezone.
* Tvoj dolazak u Kruševačko pozorište bio je nekako tih i jedva primetan. Kada se i kako to odigralo?
– Pozvali su me 2006. godine da igram u predstavi “Mušica”. To bi bio moj početak u pozorištu koje je danas moja matična kuća. Slažem se da je moj dolazak bio tih i jedva primetan. Nikoga nisam poznavala. Bila je to jedna potpuno nova sredina. Već su postojale glumice koje su nosile repertoar, tako da sam bila angažovana uglavnom za epizode što je i normalno na početku. Ipak, to mi nije teško padalo. U spektru najrazličitijih epizodnih uloga dobro sam se zabavljala. Išla sam iz predstave u predstavu, dobijala sve zapaženije uloge, a ubrzo počela da dobijam i glavne. Trebalo je vremena da me u pozorištu upoznaju i prihvate, a i ja njih. Različiti smo svi i to je sjajno.
* Danas te mnogi doživljavaju kao brend grada Kruševca. Prisutna si u većini predstava koje gledamo tokom mesečnog repertoara.
– Drago mi je da to čujem. Kruševačko pozorište je ozbiljna kuća sa fenomenalnim glumcima. Uživam u njihovoj igri, i kao partnerka na sceni i kao publika. Svi smo toliko različiti. A što se mene lično tiče, mislim da je vreme za neki novi izazov. Ja volim da skačem u nepoznato. Prilično sam hrabra žena.
*Šta je bilo presudno u tvojoj dosadašnjoj karijeri. Da li možda postoji predstava za koju možeš da kažeš da ti je otvorila vrata karijere?
– U mojoj karijeri su bili presudni neki događaji koji su me emotivno pogodili. Kao i svakog početnika. Tada shvatiš da si samo ti taj koji odlučuje o sebi, svom životu, svojoj karijeri. Jednom kad postaviš granice toliko jasno da niko nema dilemu da li ih dobro vidi, i kad zaroniš u sebe u tišini, odlučiš za uvek šta želiš od sebe i svog života. Ja sam shvatila da je samo vera moje gorivo. Ako ti ne veruješ u sebe, a ko će?!
*Da li postoje predstave koje bi mogla da izdvojiš kao najdraže?
– Za put moje karijere presudne su bile “Ludilo udvoje” i “Pinokio”, a predstava “Zbogom gospodine Hafman” je došla u pravom trenutku. Sve tri su mi omiljene i presudne.
*Nastupala si i u televizijskim serijama i filmovima. Publika te je najviše upamtila po ulozi kuvarice Gloginje u seriji „Vojna akademija“.
– Do ” Vojne akademije” moje iskustvo ispred kamera je bilo oskudno. Na žalost vesti o kastinzima u Kruševac stižu prekasno, ili ne stignu uopšte. Raduje me što ta mala uloga ima toliki odjek. Sve skupa to je bilo jedno jako lepo iskustvo. Što se filma tiče izdvojila bih tri filma koja sam odigrala kod fenomenalnog Petra Pašića. Njegov način, stil, senzibilitet i duhovitost potpuno razumem. Takođe bih istakla i Bobana Skerlića sa kojim sam sarađivala u seriji “Klan”.
*Šta možemo u narednom period očekivati od naše Mare i kojim će nas novinama obradovati?
– U narednom periodu očekujem da izađe polumjuzikl “Ti si princeza”, film koji sam snimila sa Petrom Pašićem. Takođe očekujem nove projekte ali ne volim unapred da pričam. Lično bih poručila publici i čitaocima da se čuvaju filtera na društvenim mrežama. U pozorištu i u bioskopu je uvek mrak, i jasno vidite šta se dešava na sceni. Stoga: Dobrodošli!
N.N.
Foto: Kruševačko pozorište i lična arhiva