Zbirka pripovedaka „Tamo daleko“, autora Nenada Nicovića, nakon promocije u Jagodini, biće predstavljena i kruševačkoj publici. Promocija je u četvrtak (5. decembra) u Beloj sali Kulturnog centra, sa početkom u 20 časova.
U zbirci pripovedaka koja počinje pismom, autor govori o „dvorišnim dahijama“ svog detinjstva, bolu jednog vojnika, usmenom predanju koje nas čuva od zaborava, konstatuje da se ”civilizacija protiv varvara brani prezirom, znači da se brani slabo“, a na kraju, kroz motiv religije i hrišćanstva postavlja pitanje da li postoji nezavisno novinarstvo i koje su granice preko kojih zemaljska, ljudska moć nema pristup.
„Tamo daleko“ je treća knjiga novinara Nicovića. U književne vode uplovio je objavljivanjem knjige „Kobni rasplet roditeljskih ambicija“ koja spletom okolnosti ( ili namerno) nije doživela promociju. „Epopeja šibicarenja – Poslednja noć na Potoku u Jagodini“ je njegova druga knjiga koja je nakon promocije u Jagodini, mestu u kome je Nicović proveo najlepše godine detinjstva, predstavljena i u njegeovom rodnom Kruševcu i izazvala veliku pažnju publike.
Na promociji u Kruševcu učestvovaće Milanka Milosavljević Milosavljević, Tatjana Gašić, Stefan Mojsić i autor.
O autoru, iz njegovog pera
„Rođen 1972. godine u Kruševcu, gde je pod jakim pritiskom roditelja uspeo da završi osnovnu školu, ali ne i Gimnaziju, pa je slamku spasa potražio i našao u Jagodini. Studirao književnost najpre u Prištini, a potom u Beogradu. Bio je dugogodišnji novinar u više ovdašnjih medijskih kuća. Zahvaljujući zanatu koji je savladao u štampanim medijima, a kojem su ga ponajviše naučili Miomir Hari Ristović i Ivan Rizinger, uspeo je posle pola veka da napiše i objavi dve knjige. Lično smatra da bez štampanih medija nema pravog novinarstva.
Otac je dvoje dece, ima dve unuke i uživa u epitetu dede koji priča priče, ispija kafu i čita knjige, dok babe i roditelji podižu decu.
Posle skupo plaćenog nacionalnog oduševljenja u mladosti, pre nekoliko dana izjasnio se kao Jugosloven, odnosno, kao samo jedan čovek koji živi od Triglava do Đevđelije.
Životno geslo mu je: „Možda se ja ne slažem sa vama, ali ću do smrti braniti vaše pravo da govorite kao što mislite“ (Volter)“.