Prolazile su poslednje decenije 20. veka. Menjala se vlast, standard, elitisti i oni koji su to tek postajali, ratna huškanja i kvazi patriotizam. Zavladala je našim podnebljem neka opšta depresija, ne nazirući svetlo na kraju tunela. I moglo bi se reći da je upravo u tim mračnim 90-tim, humanost Kola srpskih sestara sijala kao retki tračak nade da će jednog dana biti bolje. U samom društvu nikad nije bilo podela, niti bilo kakvih neslaganja. Redovno su se organizovale misije, svetkovine, performansi, ali i dodatna pomoć u svakoj nevolji koji bi nekog zadesila. Ipak, ono što nije moglo da mimoiđe ni ovu organizaciju je smena generacija. Tako je posle dve decenije Slavicu Davidović zamenila učiteljica Snežana Stajković.
U Kolu sam se aktivirala 2005. uključujući se u razne akcije – priseća se Snežana. Tu me je zapazila Slavica i procenila da bi joj odgovarala kao bliski saradnik. Često bi me angažovali kada su školsku decu vodili na izlete. Trebao im je neko ko ima iskustva da ih prati i kontroliše. Meni se to dopalo. Kolu sam zvanično pristupila 2006. i od tada sam im na raspolaganju uvek kada se ukaže potreba. Za mene je to čast i zadovoljstvo, bez obzira da li je slava, izlet ili humanitarna akcija. Naravno, najlepše se osećaš kad vidiš osmeh na licu i znaš da si nekog, bar na kratko, učinio srećnim.
Odluka Slavice da se povuče 2014. bila je iznenađenje za sve nas. Tako sam na njen predlog 5. juna iste godine postala predsednica. Bila mi je velika čast. Iako proces privikavanja nije bio lak, verovala je u mene, a ostale sestre su mi od srca pritekle u pomoć.
Kao prvi učinjeni korak Snežana Stajković navodi renoviranje prostorija. Istovremeno preko grada Kruševca aplicirali su za pakete za siromašne, delili ih po gradskim udruženjima i tako nastavili saradnju sa grupacijama kojima je uvek potrebna humanitarna pomoć. Kolo je aktivno na bazarima, u raznim kampanjama, poput sakupljanja čepova, gde se prikupljeni novac donira deci kojoj je potreban za lečenje.
– Na žalost bolesnih i siromašnih je sve više, pa su naše akcije mahom usmerene na njih, socijalno najugroženije građane i decu – ističe naša sagovornica. Uoči Božićnih praznika prodajemo badnjake i pšenicu, i od tog novca vodimo decu na izlete. Decu sa posebnim potrebama obavezno prate roditelji. Trudimo se da im izlet sa nama bude što lepši uz kafu, sok sendvič, slatkiše… Skromnost je vrlina koja je mnogo više osoba učinila srećnim nego što to postižu raskošni i skupoceni pokloni. Kada se naviknu na naša mala iznenađenja, deca su presrećna i željno iščekuju svaki naš dolazak jer znaju da ih čeka nešto lepo.
Članice Kola imaju neobičnu tradiciju da na dan kada se slavi Vaskrs svim radnicima dežurnih službi u gradu podele vaskršnja jaja, kao podršku i znak da nisu zaboravljeni. Istog dana obilaze Dom Jefimija, Gerontološki centar, a na Veliku subotu (dan ranije) organizuje se šaranje prazničnih jaja u porti crkve Svetog Đorđa.
–Jedini dan u godini kada bi, kao i sve žene, trebalo da budemo kod kuće uz porodicu, mi povodimo na terenu i tom prilikom volonterski realizujemo nekoliko humanitarnih projekata – u šali kaže Snežana.
Specifična akcija organizuje se tokom svetosavske nedelje u Gerontološkom centru. Tog dana za korisnike ove ustanove organizuje se priredba sa lutrijom. Svi dobijaju po nešto, a oni najsrećniji bingo nagrade. Naša sagovornica napominje da najviše akcija sestre same finansiraju, ličnim prihodima. Postoji izvestan broj sugrađana koji im se redovno odazivaju, kupuju rukotvorine i podržavaju ih prilozima, ali to još uvek nije onako kako bi trebalo da bude.
– Kad je reč o gradskim javnim preduzećima i ustanovana, naš najverniji saradnik je JKP “Kruševac” – ističe Snežana. U svakom trenutku su spremni da nam pomognu u vidu prevoza, pomoćnih rekvizita i dodatne radne snage. Mnogo akcija je odrađeno. Od sakupljanja humanitarnih priloga za lečenje bolesne dece, do pomoći ljudima kojima su kuće izgorele 2016. godine. Dva puta godišnje, u trajanju od po tri dana, u Maksi marketu sakupljamo artikle za one kojima je to potrebno. Tako smo nekoliko puta sakupljenu hranu, garderobu, posteljinu, sredstva za higijenu i kućnu hemiju odnele manastiru Sveta Petka kod Paraćina. Svakog 1. septembra obilazimo neku kruševačku školu i darujemo prvake priborom.
Izdvojila bih naše pristupanje saboru „Kola srpskih sestara“. Skup je održan početkom oktobra na Zlatiboru, trajao je tri dana, a okupile se članice iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Kanade, Pariza, Londona… Za nas je to značajno jer nam se proširuje spektar delovanja na region pa i širom Evrope. Već sada u planu nam je da posetimo Jasenovac i Kajmakčalan, da pomognemo Srbima na Kosovu. Jednom rečju zajednički ćemo organizovati najrazličitije akcije sa našim sestrama iz drugih zemalja – poručila je Snežana Stajković, predsednica podružnice „Kola srpskih sestara“ u Kruševcu.
N.N.
Foto: “Kolo srpskih sestara”
Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“