Koristeći znakovni jezik, namenjen gluvim i nagluvim osobama, Kruševljanka Sunčica Ilić (42) godinama u onlajn prostoru prodaje kozmetiku i posuđe. Jedina je iz kruševačkog Udruženja gluvih i nagluvih, od ukupno 130 članova, koja prihode ostvaruje u onlajn prodaji i to sa veoma dobrim učinkom.
– Ako čujuća populacija može da koristi društvene mreže za prodaju i plasiranje svojih proizvoda, mogu i gluvi, ali na svom jeziku. Krenula sam sa prodajom kozmetike, a nastavila sa prodajom posuđa i već sedam godina sam u tom poslu. Poznajem gluva lica u Novom Sadu koja rade isto. Prošle godine sam osvojila drugo mesto u konkurenciji prodavaca iz Srbije, bez obzira na to što sam gluvo lice. Koliko je čujućoj populaciji važna dostupnost informacija na srpskom jeziku, a ne na nekom stranom koji ne može da razume, tako je nama važno da te informacije dobijemo na našem, znakovnom jeziku.
Sunčica smatra da gluve osobe mogu da rade brojne onlajn poslove podjednako dobro kao i čujuća populacija.
–To može da bude dopuna kućnog budžeta ili osnovni izvor prihoda. Potrebna je želja i volja, a za one koji nemaju osnovna znanja za rad na računaru, značilo bi da prođu makar neke obuke. Osim što na ovaj način ostvarujem prihode, stekla sam mnogo prijatelja i dobila priliku da idem na zanimljiva putovanja. Naredne godine planiram da se uključim u još jedan onlajn posao.
Prema podacima kruševačkih udruženja osoba sa invaliditetom većina njihovih članova nema ni osnovna znanja za rad na kompjuteru, na primer ne koriste elektronsku poštu. Iako zakon izričito zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju u obrazovanju, u praksi lica sa invaliditetom često nailaze na fizičke i komunikacione prepreke i rano napuštaju školovanje. To znači da ostaju uskraćeni za mnoga znanja i veštine, a onda i zbog stigmatizacije u svom okruženju povlače se iz društvenog života. Izvan komunikaciju sa širom zajednicom, osobe sa invaliditetom nemaju gde da se informišu o mogućim onlajn poslovima, tako da je veoma retko neko od njih radno angažovan na taj način.
Sekretarka kruševačke Organizacije gluvih i nagluvih Ivana Đorđević Filipović smatra da bi „rad na daljinu“ za mnoge bio značajan izvor prihoda.
– Kroz privremene i povremene poslove mnogi od njih relativno brzo dođu do penzije koja je nedovoljna za dostajanstven život. Dodatni prihod koji bi mogli da ostvare radom na daljinu, svakako bi im puno značio i zato smatramo da bi država mogla više da učini na tom polju, pre svega da im omogući obuke kako bi stekli neophodna znanja i veštine za rad na kompjuteru.
U udruženjima ukazuju da bi bilo važno i da se obezbede i besplatni kursevi engleskog jezika za one kojima njihov invaliditet za to nije smetnja, makar početni nivo, što bii povećalo šanse da pronađu poslove koje mogu da rade od kuće.
Takođe, predstavnici udruženja navode i da osobe sa invaliditetom uglavnom ne znaju da postoje platfome preko kojih mogu da pronađu posao, te da bi bilo dobro da država i lokalna zajednica pronađu način da im približe takve informacije.
Da su onlajn poslovi za mnoge osobe sa invaliditetom jedini način da dođu do dodatnog prihoda potvrđuje Mira Micanović (52) koja boluje od multiple skleroze. Zbog prirode bolesti, od prošle nedelje je u invalidskoj penziji.
– Invalidska penzija nije dovoljna za život. Mnogi od tih ljudi bi mogli da ostvare neki dodatni prihod kroz poslove koje mogu da se rade od kuće. Međutim, zakon ne dozvoljava korisnicima invalidskih penzija dodatni rad. Mislim da bi država tu mogla da zauzme drugačiji stav, to što neko zbog invaliditeta nije sposoban da radi određene poslove, ne znači da ne može da obavlja posao na daljinu. Konkretno, ja sam svakog dana putovala do posla 35 kilometara, što više nije bilo moguće jer se zbog bolesti otežano krećem. Kako imam određeno znanje za rad na kompjuteru, kroz onlajn poslove mogla bih da ostvarim dodatni prihod.
Mira nema dovoljno znanja o tome kako funkciniše pronalaženje posla preko platformi, pa bi joj u tom slučaju bila potrebna dodatna edukacija. I ona smatra da bi država bi trebalo mnogo više da se angažuje da se osobama sa invaliditetom omoguće obuke koje će im kasnije olakšati da pronađu onlajn poslove.
– Ima dosta osoba sa invaliditetom koje nisu dovoljno informatički pismene, pa bi i takve obuke bile važne. Mislim da je to „dvosmerna ulica“: s jedne strane mi bi se bolje osećali što možemo da zaradimo za život, s druge strane bi država dobila korisnije članove društva. O tome se ne razmišlja dovoljno. Zato bih poručila donosiocima odluka, da svaki put kada prave zakone i kreiraju politike, pomisle da svako od njih može da dođe u poziciju da zavisi od drugih. Treba bolje da sagledaju potrebe osoba sa invaliditetom.
ISPITIVANJE POKAZALO: NEDOSTAJU INFORMATIČKA ZNANJA
Citirane napomene da osobe sa invaliditetom nisu dovoljno informatički pismene potvrđuju rezultati Ispitivanja nivoa digitalnih kompetencija, sprovedenog 2022. godine, na uzorku od 245 osoba sa invaliditetom na području Srbije. Autori su dr Milena Lazić, dr Valentina Vukmirović i MA Jelena Banović, sa beogradskog Instituta ekonomskih nauka, u okviru projekta „Digitalne kompetencije osoba sa invaliditetom u Srbiji i uključivanje u rad na onlajn platformama“.
Istraživanje je pokazalo da više od polovine ispitanika ne poseduje dovoljno sposobnosti za samostalno korišćenje softvera za obradu teksta, tabela i prezentacija, da više od petine ne poseduje dovoljno sposobnosti za samostalno slanje podataka ka nekom serveru na internetu.
– Prema podacima iz ispitivanja 61,2 odsto ispitanika nije upoznato sa mogućnostima koje pružaju onlajn platforme za rad, 40,8 odsto ne poseduje dovoljno sposobnosti za samostalno organizovanje video poziva i onlajn sastanaka, 57,1 odsto ne poseduje dovoljno sposobnosti za samostalan pronalazak informacija o drugima putem onlajn poslovnih mreža, 34,7 odsto ne poseduje dovoljno sposobnosti za formalno predstavljanje u onlajn okruženju – navela je dr Valentina Vukmirović.
Dodala je da podaci pokazuju i da je samo 28,6 odsto ispitanika nekada pokrenulo ili učestvovalo u digitalnom preduzetničkom poduhvatu, a 31,4 odsto se izjasnilo da ima nameru da se bavi digitalnim preduzetništvom. Međutim, odonihkoji su pokretali sopstveni digitalni biznis ili imaju nameru da to učine manje od polovine njih ima dovoljan nivo naprednijih digitalnih preduzetničkih kompetencija.
KAKO SE KO SNAĐE!
Kruševljanin Filip Zečević je takođe oboleo od multuple skleroze. U Beograd se preselio prvenstveno zbog terapije koja mu je neophodna a koja mu je pre nedelju dana konačno i odobrena. Kao mlad i obrazovan čovek uspeo je da dobije posaoprilagođen njegovom zdravstvenom stanju.
– Godinu dana sam radio u kol centru, 40 sati nedeljno. Uredno sam bio prijavljen a i zarada je bila korektna, do 600 evra mesečno ako radim noćne smene. Prednost tog posla je što sam radio od kuće, nisam morao da odlazim i dolazim s posla, a mana je što ne postoji fizička interakcija sa ljudima, sve je virtuelno i može se reći otuđeno.
U Beogradu, dodaje Filip, nije imao problema da pronađe posao, a njegova bolest je toj kompaniji omogućila benefite upravo zato što je angažovala osobu sa invaliditetom.
Međutim, rad preko platformi je nužno zlo za S.D. (35), koji zvanično nema status invalida, ali se zbog zdravstvenih problema, otežano kreće.
– Opredelio sam se za rad preko platforme – predajem strani jezik deci, što mi je jedino bilo prihvatljivo. Nemam staž ni zdravstvenu knjižicu, a nemam ni pravo na odmor. Kada se razbolite i ne radite ti dani vam se ne plaćaju, naprotiv – plaćate penale, odnosno, smanjuju vam ono što ste u prethodnim danima zaradili. Ti penali su još veći ako, na primer, do ponoći ne javite da nećete moći zbog bolesti da radite sledećeg dana. Ako se razbolite ujutru, pred časove, tada posebno umanjuju ono što ste već zaradili.
Ako bi sam uplaćivao staž i zdravstveno osiguranje, naš sagovornik kaže da mu ne bi ostalo ni za osnovne životne potrebe.
– Radim ovako od danas do sutra, osećam se kao stranac u svojoj zemlji, bez ikakvih prava. Sa završenim fakultetom nisam mogao da nađem posao sa svim pravima koja pripadaju zaposlenom. Snalazim se kako umem i znam, a jedino što mi država nudi kao opciju su nerealni nameti.
PREPORUKE ZA NADLEŽNE
Autorke pomenutog istraživanja sa beogradskog Instituta ekonomskih nauka, u preporukama kreatorima javnih politika navele su najpre neophodna unapređenja zakonskih i podzakonskih akata kojima bi se osobe sa invaliditetom stimulisale da učestvuju u proceni radne sposobnosti. Njihovo istraživanje je pokazalo da se oko polovine ispitanika (51 odsto) nije izjasnilo o stepenu posedovanja radne sposobnosti koja je neophodna za zaposlenje.
Neophodno je i da se nastavi sa organizovanjem obuka iz domena bazičnih digitalnih kompetencija uz povećanje obuhvata, odnosno broja mesta dostupnih osobama sa invaliditetom, uz ravnomernu geografsku i rodnu zastupljenost. Autorke ističu da osim osnovne informatičke obuke, treba povećati broj obezbeđenih obuka za veb dizajn, elektronsko poslovanje i administrativno-tehničke poslove u oblasti IT-a.
Neophodno je sprovoditi kontinuirane programe obuka za prekvalifikaciju osoba sa invaliditetom, s tim što ti programi treba da sadrže i smernice o mogućnostima za samozapošljavanje kao i načinima realizacije zaposlenja bez posredovanja NSZ (Nacionalna služba za zapošljavanje), odnosno direktnim kontaktom sa poslodavcem, ukazuju autorke istraživanja.
Preporuka je i da u programima NSZ budu obuhvaćene i obuke koje omogućavaju zapošljavanje u sferi digitalne ekonomije, a koje pojedine nevladine organizacije već nude, poput radionica kreativnog pisanja i softverskih obuka za osobe sa invaliditetom i njihov rad u kreativnim industrijama. Takođe, obuke NSZ bi trebalo da sadrže upoznavanje sa mogućnostima pokretanja sopstvenih digitalnih preduzetničkih poduhvata putem onlajn platformi za rad.
ŠTA KAŽU BROJKE?
Prema podacima okružne kruševačke filijale NSZ na kraju novembra 2023. u Rasinskom okrugu je na evidenciji nezaposlenih bilo 475 osoba sa invaliditetom, od kojih je 337 u Kruševcu. Što se tiče obrazovne strukture od ukupnog broja u Okrugu 160 je nekvalifikovano, 277 je sa srednjim obrazovanjem, a 38 sa visokim.
Tokom ove godine u Rasinskom okrugu je kroz aktivne mere zapošljavanja uključeno 66 osoba sa invaliditetom. Petoro lica je, prema podacima filijale NSZ, počelo sopstveni biznis, 16 lica se zaposlilo kod poslodavca po programu teže zapošljivih kategorija, 20 osoba se zaposlilo kroz meru subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, a tri lica su zaposlena uz meru radne asistencije. Takođe, 22 lica su angažovana u javnim radovima – prijavljena kao kategorija privremenih i povremenih poslova.
– Kada su u pitanju obuke za tržište rada, Filijala upravo radi na selekciji lica jer do kraja godine bi trebalo da krenu obuka za elektronsko poslovanje za 10 osoba sa invaliditetom i obuka za vođenje poslovnih knjiga za 9 lica sa invaliditetom – navode u NSZ.
J.B. – D.P.
Foto: privatna arhiva, pixabay
