Manifestacija „Pod krilima arhangela“, koja se održava u Stalaću, ove godine biće organizovana po 26. put. Za više od dve decenije postojanja, od male lokalne inicijative prerasla je u međunarodni umetnički sabor koji okuplja slikare, književnike, glumce, muzičare, istoričare i druge kulturne stvaraoce iz Srbije i inostranstva.
Ovogodišnji Sabor počinje 7. avgusta dolaskom slikara iz Rusije, Bugarske i Srbije, dok je svečano otvaranje zakazano za 8. avgust u etno-domaćinstvu „Moravski do“. Program će se odvijati u Stevancu i Stalaću, pored Južne i Zapadne Morave.
– Sabor će biti posvećen tragično nastradaloj deci iz Stalaća, Kosti i Muhamedu. Biće dodeljene titule „Vila od Stalaća“ i „Zmaj od Stalaća“. Umetnički sabor otvoriće Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, a voditelj programa biće Slobodan Radičević. Najavljen je dolazak i vajara iz Škotske, Mladena Raleva – kaže organizator i direktor festivala Dragan Čapkunović.
Prisećajući se početaka, Čapkunović kaže da je sve počelo sasvim spontano, tokom jedne privatne posete 2001. godine:
– Umetnički sabor „Pod krilima arhangela“ nastao je davne 2001. godine, sasvim slučajno. Tokom jedne privatne posete rodila se ideja da osnujemo Sabor. Osnovali smo ga Sanja (supruga) i ja, zajedno sa Milankom i Živoradom Milosavljevićem. Krenuli smo skromno, a kasnije je manifestacija prerasla u pravi bum na srpskoj kulturnoj sceni.
Umetnici sa gotovo svih kontinenata
Okosnicu Sabora od samog početka činila je međunarodna likovna kolonija, kroz koju su, prema Čapkunovićevim rečima, prošli umetnici sa gotovo svih kontinenata:
– Želja nam je bila da strani umetnici upoznaju Srbiju i shvate da ovde žive dobri i pošteni ljudi. To se pokazalo kao pun pogodak. Mnogi su dolazili sa određenom dozom straha, a odlazili sa suzama u očima. Posebno pamtim Tomoko Đindo iz Kjota, Andreu Bafonija iz Peruđe, kao i Ludviga i Tamaru Drahoš.
Jedan od ciljeva bio je i da se u svetu čuje za Mojsinjsku Svetu goru, jedinstveno duhovno i kulturno područje ovog kraja:
– U tome smo uspeli. Ceo svet je saznao za to blago, ali to, nažalost, nisu shvatili oni koji su trebalo – vlast. Ne mislim samo na sadašnju, već i na prethodnu, kada sam i sam bio predsednik Skupštine opštine Ćićevac. Najviše sam imao otpora među koalicionim partnerima. Ipak, nisam odustajao i svake godine smo uspevali da unapredimo nešto kada je infrastruktura u pitanju. San da Arhangeli postanu manastir, ostvario se zahvaljujući manifestaciji.
Od Nebojše Dugalića do Orkestra RTS-a
Za 26 godine postojanja, kroz Sabor su prošla brojna poznata imena srpske i svetske umetničke scene. Među gostima su bili glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović, koji su izveli kabare „Da, to su bili dani“, kao i pevači Asim Sarvan, Ceca Slavković, Saša Vasić, Nedeljko Bilkić, Staniša Stošić i Danka Stojiljković. Nastupali su i Ansambl „Lola“ i Orkestar RTS-a pod dirigentskom palicom Branimira Đokića.
Na Saboru su gostovali i Kruševačko pozorište, Niško pozorište, Atelje 212 i Prištinsko pozorište, dok su u likovnoj koloniji učestvovali umetnici iz Japana, Italije, Rumunije, Bugarske, Rusije, Škotske i drugih zemalja.
Jedan od trenutaka koji posebno pamti vezan je za nastup čuvenog flautiste, profesora dr Ljubiše Jovanovića:
– Posle nastupa čuveni flautista, profesor dr Ljubiša Jovanović, rekao mi je: „Večeras je ovo za mene bio Karnegi hol.“ Malo je većeg priznanja od takvih reči – priseća se Čapkunović.
Sabor opstaje uprkos finansijskim problemima
Iako je tokom godina stekao ugled, finansiranje manifestacije, prema Čapkunovićevim rečima, iz godine u godinu postaje sve teže:
– Dok su moji prijatelji bili na važnim funkcijama u Ministarstvu kulture, poput Dragana Kojadinovića, Bojana Dimitrijevića, Miodraga Jakšića, Aleksandra Čotrića i Vlajka Senića, bilo je dovoljno sredstava za organizaciju. Posle njihovog odlaska osetio se veliki pad.
Kako dodaje, bilo je i pokušaja da se Sabor ugasi:
– Hteli su da ugase Sabor, ali sam ga organizovao o svom trošku, u svom dvorištu, samo da se tradicija ne prekine. Nisam mogao da dozvolim da sve ono što smo godinama gradili nestane.
Prema njegovim rečima, Opština Ćićevac je ove godine za organizaciju izdvojila nekoliko desetina hiljada dinara, što nije dovoljno za realizaciju manifestacije:
– Taj novac nije dovoljan ni da se pokriju putni troškovi učesnika, a kamoli materijal za likovnu koloniju, hrana ili ozvučenje za trodnevni program. Zato sponzore negujemo kao svoju decu i radujemo se svakoj pomoći.
Govoreći o značaju Sabora, sagovornik podseća i na priznanje koje je dobio 2009. godine, kada mu je, kako navodi, upravo zahvaljujući radu na Saboru uručena Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti kulture.
– To priznanje mi mnogo znači, ali najveća nagrada je što Sabor traje već 26 godina. Uprkos svim problemima, uspeli smo da sačuvamo tradiciju i stvorimo manifestaciju koja je spojila umetnike iz Srbije i sveta. To je ono na šta sam najponosniji – zaključuje Dragan Čapkunović.
„Vila i Zmaj od Stalaća“ za najzaslužnije
U okviru Sabora od 2011. godine dodeljuju se priznanja „Vila i Zmaj od Stalaća“, namenjena pojedincima koji su dali značajan doprinos kulturi, umetnosti i društvenom životu.
Ovogodišnji dobitnici priznanja „Vila od Stalaća“ su rediteljka i kulturna radnica Lidija Užarević, pesnikinja Tanja Milojević i muzičarka Katarina Jovanović, Isidora Čapkunović, turizmolog.
Priznanje „Zmaj od Stalaća“ ove godine pripalo je muzičarima Nenadu Zlatanoviću, Milanu Nikoliću i Vojinu Jovanoviću, istoričaru Bojanu Marinkoviću, privredniku Bojanu Milosavljeviću i fudbalskom treneru Aleksandru Saletu Jankoviću.
Biće uručene i Zlatne povelje Sabora, koje su ove godine pripale Opštini Ćićevac, dr Ljubiši Popoviću, pukovniku dr Zoranu Rajiću, Zorici Hani iz Beča i privredniku Bojanu Milosavljeviću. Povelje Sabora dobiće privrednici Safet Demiraj i Radisav Pantelić.
Ove godine, ustanovljena su i nova priznanja:
– Novoustanovljeno priznanje – Plaketa za najbolji promotivni video Sabora, pripalo je Dejanu Pejoviću Peji iz grupe “Familija”. Takođe novoustanovljeno priznanje Sabora Plaketa za promotivni video sabora koji je imao najviše pregleda, preko 160.000, pripalo je glumcu Vojinu Ćetkoviću – za kraj kaže Dragan Čapkunović.
Foto: Krasimir Georgiev i arhiva Dragana Čapkunovića
L. K.
* Greškom autora u naslovu je pisalo ,,Stalać 24. put domaćin sabora…”, umesto ,,Stalać 26. put domaćin sabora”. Naslov je promenjen u 15.32h.
