Ni nedelju dana nakon nemilog događaja na plaži Katizma u Lefkadi, Kruševljanin koga su i grčki i srpski mediji nazvali herojem, nema miran san. Pred očima mu je, kako kaže, očajnički pogled čoveka koga nije uspeo da isčupa iz „kandži“ talasa. Ne može da zaboravi ni glas svoje ćerke koja vrišteći sa obale govori „tata se udavio“.
Dok smo sa Ivanom Mandićem razgovarali u kafiću, gde smo dogovorili viđenje, prilazili su ljudi koji su želeli da mu čestitaju na tome što je rizikujući svoj, spasao život jedne žene, rumunske državljanke koja je sa suprugom bila na letovanju u Grčkoj. Ivan svaki put odmahuje glavom i jedino što svima ponavlja je da se čovek udavio pred njegovim očima.
–Loše sam, čim zatvorim oči vidim istu sliku. Ja na dva metra od čoveka koji se davi, njegov pogled upućen meni i glava koja mu minut posle toga pada. Više i ne znam da li je baš tako bilo ili sam u onoj strahoti ja to tako video. Tešim se da sam dao sve od sebe, a onda pomislim da je možda moglo da bude i drugačije, da sam mogao više. Ne mogu da se pomirim da nije bilo spasa za čoveka na samo pet, šest metara od obale– objašnjava Ivan svima koji mu prilaze.
Na jednu od najlepših plaža na Lefkadi gde, kako kaže Ivan, nije prvi put da se neko udavi, zbog velikih talasa je i tog dana bilo zabranjeno kupanje.
–Ljudi su to poštovali, stajali su na obali, slikali se, niko nije ulazio u vodu. Odjednom sam čuo svoju ćerku koja kaže da se neka žena davi. Uleteo sam bez razmišljanja u more. Borba sa talasima je bila neopisiva, uspeo sam nekako da dođem do žene, da je obuhvatim rukama. Na momenat smo oboje bili pod vodom, držao sam je čvrsto, znao sam da ne smem da je ispustim. U tom trenutku me je bacio talas, nisam mogao da se orjentišem gde se nalazim, a kako sam tada odrao koleno i kuk, shvatio sam da sam konačno u plićaku. Pritrčali su ljudi koji su mi pomogli da izvučemo ženu na obalu- priseća se Ivan.
Iako je u tom trenutku čuo kako njegova supruga i ćerka vrište, Ivan se vratio u vodu da pokuša da spase i muškarca koji se davio:
-Spasilac je stajao na obali skamenjen, pokušao sam da mu objasnim da mi je potrebno neko uže, guma, lopta, bilo šta…Kad sam video da od toga nema ništa, ponovo sam uleteo u talase. Možda grešim, ali kada je davljenik video da mu je žena spašena, delovalo je kao da se predao. Boreći se sa talasima uspeo sam da mu približim na oko dva metra i zadnje što pamtim je njegov pogled ka meni i očajan glas moje ćerke koja je mislila da sam se udavio. Čovek je klonuo, a mene su talasi povukli ka obali.
Ivan kaže da ga samo delimično teši to što je dao sve od sebe:
–Mediji su pisali da sam heroj. Molim vas da to ne napišete i vi. Smeta mi. Kakav heroj? Kažu mi da bi trebalo da sam srećan jer sam spasao jedan ljudski život, a meni samo u glavi onaj život koji nisam spasao. Zamolio sam preko društvenih mreža sve medije da me više ne zovu, loše se osećam, ovo letovanje je za mene noćna mora.
O Ivanovom podvigu pisali su i grčki mediji. Kada je stupio u kontakt sa njihovim novinarima, imao je samo jednu poruku:
-Rekao sam im da u ovoj priči ja nisam uopšte bitan i da bi trebalo da pišu o tome da spasioci na toj plaži nemaju potrebnu opremu. To je u ovom trenutku bitno, jer nije prvi put da se neko udavi na toj plaži. To je prioritet svih prioriteta.
Nakon što je žena spašena, telo muškarca su zbog velikih talasa koji se nisu smirivali, pokušali da izvuku uz pomoć helikoptera. Niko na plaži nije video kada su ti ljudi ušli u vodu, bili su jedini kupači u tom trenutku. Nakon što je spašena, iako ošamućena od udaraca talasa, žena je vrišteći pokušala da se vrati u more, da spasi supruga. Ljudi na obali su je sprečili u tome.
D. P.