Danas je Božić (po Julijanskom kalendaru), najradosniji praznik u hrišćanstvu. U našem narodu vezuje se za najlepše verske običaje i obrede koji su se održali do današnjih dana.
Božić zapravo počinje Badnjim danom, kada domaćin zorom odlazi u šumu da poseče: cer, hrast ili bukvu. Za koje će se drvo opredeliti uglavno zavisi od mesta u kojem živi, ali jedno je sigurno: badnjak mora da poseče isključivo muška ruka! Po povratku kući badnjak se postavlja pored praga. Uveče se zajedno sa slamom unosi u kuću, a prvi će ga dodirnuti položajnik. Potom se pristupa posnoj, ali vrlo bogatoj trpezi.
Danas, tek po neki seljani (i to ne svi) imaju tu privilegiju da seku badnjak u šumi i spaljuju ga na ognjištu, pa su za ovaj dan prilagođene neke druge osobenosti. Badnjak se uglavnom kupuje u crkvi ili na pijaci, u obliku par hrastovih grančica i nešto slame, uvezanih crvenom vrpcom. Porodica se okuplja za trpezom. Ranije se večeralo na slami na podu, kao uspomena na to vreme danas, ispod stola za kojim se večera, stavlja se malo slame i grančica badnjaka.
Proslava rođenja Hristovog počinje jutarnjom liturgijom koja se služi u svim hramovima. Posle službe u crkvi se prima nafora (osvećeni hleb) i to je prvo što se uzima na Božić. Jedna od bitnih karakteristika, koje ovaj dan izdvajaju od svih drugih u godini, je da se ljudi pozdravljaju sa “Hrstos se rodi” i otpozdravljaju “Vaistinu se rodi”.
Božić ne može da prođe bez položajnika koji kao počasni gost dolazi u kuću domaćina rano ujutru. To je prva osoba koja kroči u kuću na Božić, najčešće je dete ili neko blizak porodici, a dolazi sam jer je unapred određen zato što se smatra da će doneti sreću.
Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima “Hristos se rodi”, a onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči: “Koliko žara tolko para, sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica…” Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a običaj je da domaćini daruju položajnika.
Na božićnoj trpezi nalazi se česnica, koja ima simbolično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Bogorodica im je ponudila hleb i otuda običaj da se umesi česnica.
Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Može biti slana ili slatka, u zavisnosti od porodičnog nasleđa i tradicije podneblja. U Kruševcu, i okolnim selima najčešće je sladunjava. Mesi je najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće, a za to vreme je polivaju vinom i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić, dren, i deo iverka sa Badnjaka, pa onaj kome zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće tokom cele godine. U nekim krajevima Srbije tri komada česnice ostave se sa strane: jedan za odsutne ukućane (ako ih ima), drugi za putnika namernika, a treći za polaznika, dok se ostatak pojede tokom ručka.
Pripreme za Božić započete su pre 40 dana božićnim postom, čiji je cilj da pročisti duh i telo. Danas je prvi dan kada se jede mrsna hrana, a božićni ručak tradicionalno je najsvečaniji u toku cele godine. Božićna trpeza prema običajima je obilna i berićetna, jer se veruje da će zbog toga i čitava godina biti takva. Hrana ne bi trebalo da se odnosi sa stola naredna tri dana, a nakon posta za Božić se jede meso uglavnom prasetina ili jagnjetina.
Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine, i što je najbitnije Božić je najradosniji blagdan a to znači da: nema svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire. Smatra se da ako neko odbije ruku pomirenja na Božić čini neoprostiv greh.
Nekad se praznik se provodio u krugu porodice, nije bio običaj da se obilaze tuđe kuće. Širenje civilizacije, gradski život i savremeni običaji, umaljili su prisutnost ovog segmenta tradicije. „Kakvo vreme, takvi običaji“ rekla bi narodna mudrost. Pa da, možda ćemo u vremenu koje dolazi Božić slaviti zajedno, jer nas je sve manje. No, o tom potom. Važno je da u srcu osećamo: Mir Božji, Hristos se rodi!
N.N.
Foto: Branislava Petrović, Živojin Manojlović, Saborni hram Svetog Đorđa