-Zbog zabrinjavajuće niskog procenta vakcinisane dece MMR vakcinom, Srbija je već zahvaćena epidemijom malih boginja. S obzirom da se prošle godine u Kruševcu obuhvat MMR-om spustio na čak 41,6 odsto, u slučaju pojave prvog inportovanog slučaja, verovatnoća nastanka epidemije u tom gradu bi bila velika- upozorava dr Mirjana Avramović, epidemiološkinja i okružna koordinatorka za imunizaciju u Rasinskom okrugu.
Uz podsećanje da je za postizanje kolektivnog imuniteta potrebno da obuhvat MMR vakcinom bude oko 95 odsto, doktorka Avramović kaže da je obuhvat tom vakcinom počeo da opada pre sedam godina kada je spao na 71 odsto. U 2023. godini spustio se na zabrinjavajućih oko 40 odsto u Kruševcu, odnosno, na oko 60 odsto u Rasinskom okrugu.
Značajan uticaj na ovako loš obuhvat imao je i ima internet i antivakcinalni lobi sa neosnovanim tvrdnjama da MMR vakcina izaziva autizam.
-Pored toga, na loš odziv na vakcinaciju svakako je uticaj imala i pandemija korona virusa i karantin roditelja i dece. Takođe, razlog je i nepoštovanje zakonskih propisa u vezi smeštaja dece u vrtić, posebno od strane privatnih vrtića, a uticaj svakako ima i to što ste ne sprovode predviđene kaznene odredbe za neopravdano odbijanje imunizacije- kaže doktorka Avramović.
Prema njenim rečima, roditelji koji odlažu imunizaciju to obično čine pod izgovorom da je dete bolesno:
-Prijave da je dete bolesno, a uopšte ga ne dovedu na pregled i tako beskonačno. Da bi izbegli da vakcinišu dete neki roditelji nabavljaju i lažne izveštaje lekara imunologa o trajnim kontraindikacijama. Ima i onih koji čekaju da dete prohoda i progovori, pa ga tek onda vode da primi vakcinu. Dešava se i da nema konsenzusa oba roditelja u vezi imunizacije, pa to bude razlog da se dete ne vakciniše.
Stav roditelja nevakcinisane dece da je to njihova lična stvar i da time što nisu vakcinisali svoje dete ne ugrožavaju druge, pogrešan je.
– Ukoliko se pojavi izvor, bolest se lako širi, jedna osoba može da zarazi 18 osetljivih osoba. Deca do godinu dana nisu u programu imunizacije i veoma su osetljiva, kao i decu koja zbog nekih trajnih kontraindikacija ne smeju da prime vakcinu. Imajući u vidu te činjenice, sva deca koja nemaju kontraindikacije i zdrava su, treba da prime vakcinu, to nije lična već kolektivna odgovornost, jer na taj način štite sebe ali i onu decu koja ne mogu da je prime.
Prema njenim rečima, prema statistici, svako 24. dete do pet godina koje dobije male boginje, dobiće i zapaljenje pluća. Dvoje od hiljadu te dece, umreće od malih boginja zbog komplikacija.
–Dešavaju se i upale uha kod svakog dvadesetog deteta, ali i upale mozga, ređe i poremećaj koagulacije krvi. Uzrok smrtnog ishoda najčešće je upala pluća, jer se na primarnu pneumoniju izazvanu virusom lako nadoveže i bakterijska upala pluća. Kako se ne može unapred predvideti kako će koje dete reagovati i da li će imati komplikacije, jedini način da se sve to spreči je imunizacija.
Naša sagovornica ističe da sa dve primljene doze 99 odsto osoba neće oboleti od malih boginja. Prema kalendaru imunizacije, MMR vakcina se daje kada dete navrši godinu dana, a do 15. meseca bi trebalo da se završi vakcinacija.
-Ukoliko je dete privremeno sprečeno da primi vakcinu zbog nekog akutnog stanja, to treba učiniti čim to stanje prođe. Dok ne završi sa vakcinacijom, dete ne treba da kreće u vrtić. Na taj način će zdrava vakcinisana deca štititi svojom imunitetom da ne dođe do epidemije- poručuje epidemiološkinja Mirjana Avramović.
D.P.