Žene u medijima, posebno na rukovodećim pozicijama u lokalnim medijima, suočavaju se sa brojnim izazovima. Pretnje, prozivke i nedostatak podrške u profesionalnom okruženju, samo su neki od problema sa kojima se susreću u svakodnevnom radu – pokazalo istraživanje koje je, kao deo projekta „Mreže podrške – Plenum žena menadžera u lokalnim medijima“, sprovela Asocijacija nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“.
Istraživanjem koje ima za cilj osnaživanje žena menadžerki u lokalnim medijima, obuhvaćene su menadžerke u komercijalnim i medijima civilnog društva, a rezultati istraživanja predstavljeni su na dvodnevnom plenumu „Žene menadžerke u lokalnim medijima“, koji je okupio 15 menadžerki iz isto toliko lokalnih medija.
Istraživanje je pokazalo da žene menadžerke u lokalnim medijima za saradnike uglavnom biraju žene, pa tako one čine većinu u 63 odsto istraživanjem obuhvaćenih redakcija. Podjednako muškaraca i žena je u svakoj petoj redakciji, a u svakoj desetoj brojčano dominiraju muškarci.
Strah za bezbednost prisutnija u medijima civilnog društva
Kada je u pitanju onlajn i fizička bezbednost, istraživanje je pokazalo da menadžerke u medijima civilnog sektora više strahuju za svoju online i fizičku bezbednost, od koleginica u komercijalnim medijima. Što su kraće na upravljačkim pozicijama i što imaju manje zaposlenih u svom kolektivu postaju i više zabrinute za svoju bezbednost.
Menadžerke u medijima civilnog sektora, pokazuje istraživanje, u odnosu na kolegenice u komercijalnim medijima, daleko češće su izložene napadima. Ono što im je pak zajedničko je da napade uglavnom ne prijavljuju jer su, kako su obrazložile, nezadovoljne (ne)postupanjem nadležnih institucija. Od onih koje se to ipak učinile, čak oko 80 odsto izjavile su da su bile nezadovoljne postupcima nadležnih.
Istraživanje je pokazalo da su u prijavi napada odvažnije menadžerke medija civilnog sektora, a kao razloge za neprijavljivanje napada anketirane menažerke navodile su da oblik pretnji nije bio dovoljan za krivičnu i prekršajnu odgovornost, stav da će tom prijavom biti u centru pažnje javnosti, strah od osvete počinioca i njihoevih istomišljenika, te strah da će to uticati na gubitak poslovnih prilika.
Uznemiravanje podjednako zastupljeno u svim medijima
Uznemiravanju su podjednako izložene i menadžerke komercijalnih i medija civilnog društva. U medijima civilnog sektora pored uznemiravanja i uživo i online, prisutne su pretnje i prozivke u provladinih medija. Jedna ispitanica je bila izložena mizoginoj, degradirajućoj kampanji u medijima ali je smatrala da to nisu napadi.
Među platformama koje prednjače kada su uznemeravajuće poruke u pitanju, najprepoznatiji je Facebook nalog medija, potom slede komentari, lični mailovi i privatni Facebook profili. Kod menadžerki u medijima civilnog sektora komentari i Facebook jednako prednjače, dok su menadžerke komercijalnih medija navele veću raznovrsnost platformi sa kojih su ih dobijale.
Pol, politika i uređivačka politika -okidači za pretnje i napade
Kao razloge za napade i pretnje, menadžerke medija civilnog sektora navele su uređivačku politiku, trenutnu negativnu politiku i pol. Menadžerke komercijalnih medija ocenjuju da su trenutna negativna atmosfera, potom manja vidljivost pritisaka i napada zbog lokalne prirode medija važniji faktori koji doprinose napadima od uredjivačke politike. Kao jedan od faktora napada one su prepozanle i politički stav.
Iskustva menadžerki u medijima civilnog sektora i komercijanim medijima kada su u pitanju iskustva zbog napada, kako je pokazalo istraživanje, su različita. Menadžerke OCD medija su kao prva četiri iskustva navele osećaj dodatno ugrožene bezbednosti, teškoće u poslovanju, negativni uticaj na poslovni napredak, pa na tek na kraju i izbegavanje određenih tema i priča, što ukazuje na veću zabrinutost menadžerki iz OCD medija.
U komercijalnim medijima, prvo iskustvo na listi je izbegavanje tema, potom razmišljanje o promeni profesije, pa tek onda teškoće u poslovanju.
Od emocija koje su zbog napada najčešće imale, ispitanice su navele da su uglavnom krivile sebe ili druge zbog stresnog iskustva, potom osećaj emotivne tuposti, te izuzetna nervoza i anksioznost.
Intenzitet emocija, kako je pokazalo istraživanje, jači je kod ispitanica sa manje iskustva u ovom poslu, dok one sa više godina, čini se, lakše podnose. Jače reakcije beleže i menadžerke komercijalnih medija.
Osećaj anksioznosti najveći je kod menadžerki koje su manje od 11 godina u tom poslu. Pokazalo se i da su veću raznovrsnost reakcija imale su one menadžerke koje su prijavile slučajeve ali i da je, što je interesantno, kod njih anksioznost bila veća.
Osećaj izloženosti pritiscima zbog toga što su žene imaju najviše menadžerke u medijima civilnog društva, čak dve trećine ispitanica je to potvrdilo, potom one sa najmanjim stažom, od jedne do pet godina.
Ako ste žena, napredak u karijeri ne znači i bolju zaradu
Na pitanje da li su zadovoljne svojim napretkom u karijeri, više od polovine ispitanica je odgovorilo potvrdno. Zadovoljstvo je veće kod menadžerki medija civilnog sektora, čak 80 odsto..Preko polovine onih koje ocenjuju da su njihove zarade niže od zarada muškaraca na istim pozicijama procenjuju da su najmanje 25 odsto manje plaćene za isti posao.
Kao uzroke nezadovoljstva poslom kojim se bave, menadžerke u komercijalnim medijima navele su da je to ograničena mogućnosti za napredovanje i usavršavanje na prvom mestu, a u medijima civilnog sektora nedostatak podrške u profesionalnom okruženju. Samo jedna ispitanica je kao uzrok navela privatne obaveze.
Unapređenje medijske scene kroz osnaživanje žena koje vode lokalne medije
Događaj na kome su predstavljeni svi ovi rezultati je bio prilika za razmenu iskustava, za analizu izazova sa kojima se žene na rukovodećim pozicijama suočavaju, te za unapređenje njihovih veština kroz stručne sesije i radionice. Značajan segment plenuma bila je sesija sa psihoanalitičarkom, gde su učesnice imale priliku da nauče tehnike za smanjenje stresa, besa i straha, što je ključno za balansiranje poslovnih i ličnih izazova.
Drugog dana plenuma, učesnice su aktivno radile na kreiranju medijskih priloga na zadate teme, koristeći stečena znanja i veštine. Ovi prilozi predstavljaju konkretan rezultat plenuma, doprinoseći afirmaciji uloge žena menadžerki u lokalnim medijima i jačanju njihove profesionalne pozicije.
Poseban segment plenuma bila je sesija sa psihoanalitičarkom, tokom koje su učesnice imale priliku da nauče tehnike za smanjenje stresa, besa i straha, što je ključno za balansiranje poslovnih i ličnih izazova. Ova interaktivna radionica omogućila je učesnicama da steknu praktična znanja korisna za svakodnevni rad.
Istovremeno, medijski sadržaji koji prate aktivnosti ovog projekta biće korišćeni za podizanje svesti javnosti o ulozi, mestu i položaju novinarki u zajednicama. Fokus će biti na rodnoj ravnopravnosti i unapređenju profesionalnih kapaciteta žena u medijima.
D.P.