Mario Reljanović, povodom eksplozije u Trajalu: Poslodavcima se šalje poruka da su životi radnika jeftini

Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, Mario Reljanović, za Mašinu komentariše nesreću u kojoj je 16. januara ove godine četvoro radnika povređeno, dok je jedan izgubio život.

Izvor: Mašina https://www.masina.rs/

U pogonu fabrike eksploziva, pirotehnike i hemije „Trajal Korporacije” pre pet dana dogodila se eksplozija u kojoj je četvoro radnika povređeno, a jedan poginuo.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, za Mašinu navodi da je ovo još jedna u nizu nesreća u kojima stradaju radnici zbog nedovoljnih mera njihove zaštite.

Sagovornik Mašine ističe da bi, bez bilo kakvog pokušaja prejudiciranja ishoda pokrenutih nadzornih i istražnih postupaka, bilo dobro da se ovog puta dođe do konkretnih rezultata, odnosno da se jasno istakne ko je odgovoran za nesreću i kako je procenjena objektivna odgovornost poslodavca, koja uvek postoji prilikom rukovanja opasnim materijama ili obavljanja opasnih radnih zadataka. 

Kršenje Zakona o radu

Ono što je meni indikativno na prvi pogled je – ako su navodi medija tačni – da je poginuo mladić od 18 godina. Postavlja se pitanje kako je radnik tog uzrasta mogao da radi na naročito opasnim poslovima, dakle već ta činjenica pokazuje da postupak procene rizika, kao i mere obezbeđenja radnog prostora i radnog procesa, nisu sprovedene ili nisu sprovedene u potpunosti u skladu sa zakonom- zaključuje Reljanović.

Presedan koji bi trebalo da bude detaljno ispitan

Čak i da samo radno mesto nije procenjeno kao mesto sa povećanim rizikom po zdravlje na kojem ne mogu da se angažuju radnici mlađi od 21 godine u skladu sa Zakonom o radu, sasvim je jasno da lice staro 18 godina nije moglo da ima bilo kakvo prethodno iskustvo u obavljanju ovakvih poslova, jer su oni zabranjeni za obavljanje maloletnim licima-  navodi Reljanović.

Kako sagovornik Mašine objašnjava, ovo je presedan koji bi trebalo da bude detaljno ispitan: ko je tako nešto dozvolio, kako je moguće da se opasni poslovi poveravaju licu koje nema iskustva, kako je izvršena procena rizika za ovo radno mesto? Potom bi se naravno trebalo utvrditi i kako je došlo do konkretne tragedije, odnosno da li su prekršeni i neki drugi tehnički standardi u obezbeđivanju radnog prostora ili u samom procesu rada lica koja su se tamo nalazila. 

Konačno, moram da još jednom naglasim da je prošlogodišnje istraživanje o krivičnoj odgovornosti odgovornih lica kod poslodavaca pokazalo da postoji faktička nekažnjivost za ovakve propuste, što je verovatno još jedan od razloga zašto se oni dešavaju sve češće– kaže Reljanović i dodaje da kada se dogode tragedije ovakvih razmera, izuzetno je važno pokazati da država funkcioniše i da se mora utvrditi da li postoji krivična odgovornost. 

Ako se na kraju ispostavi da niko nije odgovoran ni za ovu najnoviju tragediju, i pored toga što već prelimirani podaci govore da su postojali značajni propusti, to šalje jasnu poruku ostalim poslodavcima da su životi radnika izuzetno jeftini, i svakako utiče na nastavljanje ovakvih nezakonitih praksi– zaključuje Reljanović.

Modernizacija obavljanja rizičnih poslova

Već godinama stručnjaci i sindikati upozoravaju da je sistem bezbednosti i zaštite zdravlja na radu u Republici Srbiji neophodno unaprediti.

Sve veći broj radnika radi u nestandardnim oblicima zapošljavanja, koji ne obezbeđuju poštovanje standarda rada i radnih prava propisanih zakonima, ali ne omogućava ni stvaranje prostora za unapređenje njihovih prava uopšteno.

Reljanović ističe da se u modernizaciju obavljanja rizičnih poslova u Srbiji ne ulaže nimalo, iako ovakve poslove u nekim zemljama odavno obavljaju mašine.

Robotizacija određenih rizičnih poslova ne samo što smanjuje rizik od nesreća i tragedija uzrokovanih ljudskim faktorom, već je od velike važnosti za čuvanje života radnika. Iako se neprestano ponavlja na nivou vlasti da su određene delatnosti i industrije od velikog strateškog značaja za vojsku, policiju, sistem odbrane, i slično – ništa se ne radi na njihovom unapređivanju i obezbeđivanju povoljnih finansijskih uslova za njihovu modernizaciju. Ako se određeni procesi rada u ovim industrijama odvijaju na isti način kao pre nekoliko desetina, ili sto godina, to dovoljno govori o rizicima sa kojima se radnici koji rade na takvim poslovima svakodnevno susreću-  zaključuje Reljanović.

A.G.A

Foto: Mašina

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *