Kruševac: Svaka treća žena žrtva nasilja, trpe zbog dece i ekonomske zavisnosti

peščanik, odjek.rs

-Od 180 anketiranih žena sa područja grada Kruševca, oko 30 odsto doživelo je psihičko nasilje od sadašnjeg ili bivšeg partnera, više od 10 odsto seksualno ili ekonomsko, a skoro svaka peta fizičko nasilje. Sa nasilnikom ostaju većinom zbog dece, zbog nestataka podrške bližnjih ili lošeg ekonomskog položaja- rezultati su istraživanja koje je sprovelo Udruženje žena „Peščanik“, a prezentovani su u prostorijama Edukativnog centra.

U okviru istraživanja, anketirano je 150 žena putem upitnika i 30 u fokus grupama, koje su realizovane sa posebno osetljivim kategorijama, odnosno, sa ženama sa sela, Romkinjama koje žive u romskim naseljima i ženama iz zajednice gluvih koje imaju i druge vrste invaliditeta. Istraživanjem su obuhvaćene žene od 18 do 65 godina i više, s tim da su u fokus grupama dominirale žene ozmeđu 51 i 64 godine. Među anketiranim putem upitnika, 81 žena je bila sa sela, ostale iz prigradskih naselja.

Istraživanje koje je realizovano na području grada Kruševca, pokazalo je da je gotovo svaka treća žena doživela neki oblik nasilja. Ispitanice su navele da im je nasilje smanjilo samopouzdanje i samopoštovanje, a kod mnogih je dovelo do depresije, nesanice, osećaja straha i besa.

Većinom, na nasilje su reagovale tako što su ga, kako su navele, podnosile ili su se branile verbalno. Zanemarljiv je procenat onih koje su pokušale da se brane fizički, kao i onih koje su nasilje prijavile ili se razvele.

Svaka peta anketirana žena koja je pretrpela nasilje napustila je partnera ( sedam odsto se vratilo), dok je svaka četvrta o tome samo razmišljala. Oko 30 odsto njih, nikada nije ni pokušalo da napusti nasilnog partnera.

Navodeći razloge zbog koji su nastavile da žive sa nasilnicima, većina se izjasnila da smatra da bi njihov odlazak imao negativne posledice po decu, kao razlog su navodile i to što nisu imale gde da odu, što nisu imale od čega da žive i što nisu imale podršku bližnjih. Bilo i onih koje su ostale jer su se, kako su objasnile, nadale da će nasilno ponašanje prestati.

peščanik, odjek.rs
Rezultati istraživanja predstavljeni u Edukativnom centru / Foto: Odjek.rs

Većina ispitanica smatra da je šamaranje ženske dece normalno i to nisu  doživljavale kao nasilje. Tokom odrastanja i kasnije trpele su nasilje i od muških i ženskih srodnika, više od muškaraca. Više od polovine njih je doživelo nasilje od strane bližnjih i to najčešće od supruga, partnera, devera, majke.

Čak 60 odsto ispitanica znalo je da postoje zakonske mere po kojima počinilac nasilja može biti iseljen iz stana. Takođe, znaju i da je nasilje krivično delo i da se može dogoditi svakoj ženi.

Značajan broj anketiranih žena (75 odsto) upoznat je sa time kome može da se obrati za pomoć, veliki procenat zna da postoje zakoni koji štite žene kao i to da je porodično nasilje kažnjivo. Oko 40 odsto je navelo i to da su su upozante sa zakonom, ali nisu znale da navedu koji su to tačno zakoni.

Na pitanje kako bi institucije mogle da poboljšaju postupanje prema ženama koje doživljavaju nasilje, više od 60 odsto ispitanica kazalo je da bi trebalo da pokažu više razumevanja i empatičnost, oko polovina smatra da bi institucije trebalo da daju više informacija o dostupnoj podršci i pravnoj pomoći. Svaka treća žena smatra da bi zasposleni u institucijama trebalo da budu saradljiviji, kao i da bi trebalo da se obezbedi praćenje žena kroz procedure.

Istraživanje o stavovima žena o rodno zasnovanom nasilju i njihovom iskustvu sa porodičnim nasiljem i službama zaštite od nasilja, sa posebnim fokusom na višestruko diskriminisane žene, i to seoske žene, žene sa invaliditetom i Romkinje, Udruženje žena “Peščanik” sprovelo je uz finansijsku podršku Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ)  i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ je u periodu juli-oktobar 2023. godine u okviru projekta Unapređena zaštita – bolja prevencija.

Istraživanje je vodila konsultantkinja, Veronika Mitro, a istraživačke podatke su na terenu prikupljale volonterke na SOS telefonu iz Udruženja žena Peščanik  i Udruženja Romani cikna , te aktivisktinje Osnovne organizacije gluvih i nagluvih Kruševac.

D.P.

Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *