Većina pacijenata ima poverenje u svog izabranog lekara, a zaštitniku prava pacijenata uglavnom se obraćaju zbog nezadovoljstva zdravstvenom uslugom na sekundarnom, ređe i na tercijarnom novou. Utisak je da im nedostaje humaniji pristup zdravstvenih radnika, a problem su im i liste čekanja za određene dijagnostičke procedure i intervencije. Sve to smo saznali tražeći odgovor na pitanje naše čitateljke, koju je zanimalo zbog čega se sugrađani i sugrađanke najčešće obraćaju zaštitnici prava pacijenata.
Jelena Ivanović, zaštitnica prava pacijenata, kaže da se pohvale od strane pacijenata uglavnom odnose na izabrane lekare i farmaceute.
-Pacijent koji dođe po pomoć ili savet, obično iskoristi priliku i da pohvali ono što smatra dobrim u zdravstvu. Za farmaceute kažu da često o svojoj bolesti i propisanoj terapiji, od njih saznaju mnogo više nego od lekara i to na, kako kažu, profesionalan i korektan način. Takođe, većina pacijenata je zadovoljna svojim izabranim lekarom, kao i pojednim lekarima specijalistima. Zadovoljni su i saradnjom koju ostvare sa zaštitnikom prava pacijenata.
Prema rečima naše sagovornice, najviše pritužbi je na kvalitet lečenja na sekundarnom novou.
-Pacijenti navode da teško dolaze do specijalističkih pregleda, a onda kada dođu, žale se na kvalitet. Smatraju da im se ne posvećuje dovoljno vremena, pažnje, a kao problem navode i to što, lekar specijalista često neće da im da interni uput onda kada je to potrebno, već ih ponovo vraća kod izabranog lekara. Za to nema potrebe, jer lekar specijalista može da zatraži mišljenje drugog specijaliste, kao i da uradi kompletnu dijagnostiku kada je to neophodno.
Zaštitnica prava pacijenata kaže da se pacijenti, posebno oni iz ranjivih kategorija, često ne snalaze kada je u pitanju funkcionisanje zdravstvenog sistema.
-Mnogi od njih ne znaju šta znači uput sa ili bez termina, nisu informisani gde mogu da obave određene dijagnostičke procedure, zbunjeni su i potrebna im je veća posvećenost. S druge strane, nakon pandemije korona virusa, mnogo ljudi ima razne zdravstvene probleme, lutaju od jednog do drugog lekara, ne osećaju se dobro i teško se utvrđuje šta je konkretan problem. Takve situacije iziskuju bolju komunikaciju, više razumevanja, veću posvećenost. Nedostaje svakako taj humaniji pristup, ali ne može se ni zanemariti činjenica da nema dovoljno lekara, da neki od njih imaju i po 70 pacijenata dnevno.
Ivanovićka kaže da, ukoliko imaju problem, pacijenti mogu da se obrate zaštitniku prava pacijenata, potom zdravstvenoj inspekciji, u određenim slučajevima i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
-Iako je moja uloga savetodavna i nemam nadležnosti da sankcionišem propuste zdravstvenih ustanova i medicinskog osoblja, većina pojedinačnih slučajeva bude rešena medijacijom, tako što pacijent podnese prigovor u pisanoj formi a ja posredujem. Uglavnom su to pritužbe na ljubaznost, nemogućnost da se zakaže specijalistički pregled, dužina čekanja na pregled, nedostupnost informacija…Bilo je situacija gde sam posredovala i pomogla onda kada pacijent nije mogao da zakaže pregled na tercijarnom novou.
Po prijemu prigovora u pisanoj formi, zaštitnik je u obavezi da se obrati zdravstvenoj ustanovi u roku od pet dana, a ovi da odgovore u narednih pet. Ukoliko se taj rok ne ispoštuje i problem ne reši, prigovor se prosleđuje zdravstvenoj inspekciji u Kragujevcu.
–Ne može se na isti način reagovati kada su u pitanju usmene pritužbe, ali se one svakako ne ignorišu. Rešenje se uvek traži u direktnoj komunikaciji savetnika sa nadležnima u zdravstvenoj ustanovi i licem na koje se primedba odnosi. Ukoliko se ne nađe rešenje, a nema zvanične prijave pa ni mogućnosti da se ona prosledi zdravstvenoj inspekciji, daje se preporuka pacijentu da se obrati višoj instanci, odnosno, zdravstvenoj inspekciji, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ili resornom ministarstvu – kaže Ivanovićka.
D.P.
Problem je u pristupu pacijentu. I problem je sto lekarske komisije kada dodje do greske nekog kolege lekara to zataskavaju. Ne ugledaju se na zapad gde i pogresan ubod iglom prilikom davanja injekcije bolnicu skupo kosta. Drugi problem je sto nema lekarskog kadra koji razume pacijenta i koji hoce da se posveti pacijentu. Doktori sada vise vremena odvoje za kuckanje po tastaturi kompjutera nego sto odvoje pregledu pacijenta. Treca stvar je taj sto recimo u velikim klinicim centrima tipa Nis ili Beograd kada pacijent ode na pregled, pitaju iz koje bolnice dolazi i cim cuju Krusevac odmah kazu da se sve analize rade ponovo. To je istina. Surova ali je istina.