Punih pet godina đakon Dragi Veškovac službovao je u dvoru Niške eparhije kod vladike (a kasnije i patrijarha) Irineja Gavrilovića. Na tom mestu, 1990. godine, dočekao je jedan od najradosnijih događaja u životu. Rođena je njegova druga ćerka Katarina. Kako radosna vest nikad ne dolazi sama, vladika ga je vrlo brzo pozvao, otvorio mapu Niške eparhije i ponudio mu da izabere buduću parohiju. Odlučio se za crkvu Lazaricu, a Katarina je posle par meseci postala Kruševljanka.
Kao đak generacije završila je osnovnu i srednju muzičku školu „Stevan Hristić“ na dva odseka: klavir i solo pevanje. Osnovne, master i specijalističke akademske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na Katedri za dirigovanje u klasi maestra profesora Bojana Suđića. Trenutno je student Doktorskih akademskih studija.
* Šta Vas je inspirisalo da upišete smer dirigent simfonijskog orkestra?
– Počeci interesovanja za muziku datiraju iz najranijeg detinjstva. Imala sam pet godina kada sam upisala nižu muzičku školu na klavirskom odseku, zatim i srednju na dva odseka klavir i solo pevanje, a sve sa željom da jednog dana upravo dirigovanje bude moj poziv.
Iako mi je mnogo pomoglo iskustvo koje sam stekla u horu Sveti Knez Lazar, prve dirigentske pokrete ostvarila sam sa akademikom Dimitrijem Stefanovićem u manastiru Studenica. Bilo je to 2006. godine kada me je kao devojčicu izveo ispred hora polaznika Duhovne akademije. Tako je sve počelo kroz divan rad sa horovima, a kasnije se u toku studija ta ljubav prenela i na simfonijsku muziku i rad sa orkestrom.
* Nije li malo čudno da jedna mlada žena bude dirigenta vojnog orkestra. Kako vas je životni put doveo do te pozicije?
– Kao i mnoge druge profesije nekada je profesija dirigenta bila poverena isključivo muškarcima, ali već duži niz godina žene dirigenti u orkestrima i horovima nisu nikakva novina. Ipak, moram priznati da je retka pojava biti žena dirigent jednog vojnog orkestra i hora kakav je po formaciji Umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, što za mene zaista predstavlja veliku čast, ali i ogromnu odgovornost da opravdam sve zadatke i profesionalna očekivanja, prvenstveno kada su vojni i državni protokoli u pitanju. Isto važi i kada je reč o koncertima klasične muzike i svih ostalih žanrova koje Ansambl izvodi. Ta široka lepeza repertoarskih i izvođačkih mogućnosti je upravo ono što me ispunjava, jer pruža mi mogućnost da se i profesionalno svakodnevno nadograđujem u radu sa orkestrom i horom.
Veoma sam srećna što imam priliku da sarađujem i nastupam sa vrhunskim muzičarima kao što su: Stefan Milenković, Vera Milanković, Miroljub Aranđelović Rasinski, Snežana Savičić Sekulić, Jadranka Jovanović, Marija Jelić, Stevan Karanac, Oliver Njego, Dušan Svilar, Beti Đorđević, Neverne bebe, Legende i mnogi drugi…
*Pored dirigovanja nastupate i kao vokalni solista. Zapravo vodite se kao umetnički rukovodilac Voklanog ansambla „Beli Anđeo“.
– Pored dirigovanja, koje jeste moja primarna profesija, ljubav prema pevanju je takođe neodvojivi deo moje svakodnevice. Ljubav prema crkvenom pojanju se rodila u crkvi Lazarici gde sam još kao devojčica pevala, povremeno i dirigovala, a od 2009. sam dirigent u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj Kosi. Sa idejom da predstavim široj javnosti srpsku crkvenu duhovnu muziku, 2013. godine, po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Irineja, osnovala sam Ansambl „Beli anđeo“ sa kojim izvodim srpsku duhovnu muziku od 13. veka do savremenih autora. Osim crkvene muzike, koja je temelj naše duhovne istorije, na našem repertoaru značajnu ulogu imaju tradicionalna i rodoljubiva muzika, posebno predivne pesme sa područja Kosova i Metohije, kao i pesme novijeg datuma koje govore o stradanju i podvizima našeg naroda.
Kada su u pitanju solistički nastupi imala sam tu čast da nastupam sa zaista vrhunskim muzičarima i u raznim muzičkim sastavima, ali bih posebno izdvojila Ansambl “Renesans”, u kojem nastupam kao vokalni solista celu jednu deceniju. Napomenula bih da “Renesans” kontinuirano muzicira više od pedeset godina, i predstavlja naš najstariji ansambl koji izvodi srpsku i evropsku muziku srednjeg veka, renesanse i baroka.
*Rođeni ste u Nišu. Ipak, vrlo brzo ste se preselili u Kruševac, gde je Vaš otac, sveštenik Dragi Veškovac dobio parohiju u sklopu crkve Lazarice. Kruševljani su vas odavno prisvojili kao Čarapanku.
– Imala sam zaista neizmernu radost da živim i odrastam u gradu Svetog kneza Lazara, u porti crkve Lazarice, u svešteničkoj porodici i to svakako u mnogome jeste uticalo na moj životni put i opredeljenje. U Kruševcu sam završila Osnovnu školu “Vuk Karadžić” i Mizičku školu “Stevan Hristić”, i želim da napomenem da sam veoma zahvalna svim nastavnicima i profesorima koji su prepoznali moj talenat i nesebično se potrudili da mi prenesu znanje kroz svoje pedagoško umeće.
*Posebno smo ponosni na vaše remek delo „U čast Vidovdana“. Spot ste snimili u Kruševcu s blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Vladike Davida.
– Pesma nas podseća i opominje na žrtvu naših slavnih predaka koji su za svoju otadžbinu položili živote. I danas se kao Svetitelji mole za spas srpskog roda koji je u velikim iskušenjima. Kosovo i Metohija su naša „živa rana“, srce i duša naše Srbije koje će nastaviti da kuca prvenstveno zbog žrtve i molitvi svih nevino postradalih heroja, naših srpskih mučenika i novomučenika koji i danas podnose veliku žrtvu i velika iskušenja na svojim vekovnim ognjištima.
Tekst je napisala Maja Kovačević iz Kraljeva, aranžman osmislio Aleksandar Sofronijević u čijem studiju smo i snimali pesmu. Ja sam osmislila melodiju i otpevala ovu predivnu pesmu, a ideja da se spot snimi u Kruševcu je došla spontano i mnogo mi je drago zbog toga. Sa blagoslovom Episkopa Davida smo snimali i objavili spot na Vidovdan.
*Kako danas izgleda svakodnevica Katarine Božić Veškovac u glavnom gradu Srbije. Da li postoje izvesni planovi s obzirom na to da ste tek zakoračili u tridesete godine života.
– Danas sam, Bogu hvala, prvenstveno mama troje dece: Davida, Dimitrija i Sofije. Kada je moja profesija u pitanju srećna sam i zahvalna što imam priliku i mogućnost da radim baš ono što volim i što me istinski ispunjava. Kratkoročni planovi zbog same organizacije i prirode posla moraju da postoje, a to su uglavnom koncerti, turneje i snimanja, kako sa Umetničkim ansamblom Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, tako i sa ansamblima “Beli anđeo” i “Renesans”. Nisam do sada mnogo pričala o tome, ali na inicijativu mnogih naših prijatelja u planu je da snimimo i jedan album dečijih pesama za koje sam komponovala muziku, a David i Dimitrije će biti izvođači. Kada su u pitanju neki dugoročniji planovi, tu zaista volim da se prepustim Božijoj volji, jer znam da se sve dešava sa razlogom i da dolazi u baš u pravo vreme za nas!
N.N.
Foto: Privatna arhiva