Izreka „Prođe sivac Kruševac” u našem kraju se koristi u prilikama kada se neki bitan posao uspešno obavi, a za čiji se ishod strahovalo. Priča o njenom nastanku vraća nas u vreme hajduka, dok je Srbija još uvek bila pod turskim ropstvom.
Nekada su trgovci, odlazeći u nabavku u Carigrad, putovali u volovskim i konjskim zapregama. Kruševački kraj, prema zapisima Zdravka Kostića, bio je u to vreme poznat po malim i sivim volovima sa velikim rogovima, koji su najčešće korišćeni za rabadžiluk.
Odlazak po robu proticao je neometano i bez brige, ali je zato povratak kod trgovaca budio strah, jer su ih kroz planinske predele presretali hajduci, oduzimajući im tovar i novac.
Kada bi uspeli da neopaženo prođu rizične predele, te zakorače na sigurni teren Kruševca, pravili su kraće odmore. U tim trenucima su, srećni što su uspeli da se izvuku, govorili: „Prođe sivac (sivi volovi) Kruševac”.
Da je izreka nekada bila poznata i širom zemlje pokazuje nam naslov četvrtog čina drame „Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića koji je nazvan „Kad sivac prođe Kruševac: Češagija”.
N.O.
Foto: Pixabay