Jelena Borovčanin, umetnica je koja već sedam godina stvara svoj svet od “stakla”. Ova rođena Kruševljanka, koja je postala poznata širom naše zemlje, nedavno je učestvovala na izložbi “Identitet” u Veneciji. U razgovoru za naš portal otkriva gde pronalazi inspiraciju za svoja dela, kao i koliko joj znači što je vrednost njenog umetničkog rada prepoznat u njenom rodnom gradu.
# U Veneciji ste, u oktobru 2023. godine, bili deo izložbe pod nazivom „Identitet”. Kakav je osećaj kada dobijete takva priznanja za vaš rad? Jesu li se slegli utisci?
Venecija je centar umetnosti od stakla. Predstavljenje mog rada, tamo, za mene je bila pre svega velika želja, velika odgovornost ali i hrabrost. Kažu da je dobro kada umetnik sumnja u sebe, to sam čula u Veneciji, jer tada daje svoj potpuni maksimum. Ono što sam doživela u Veneciji-gradu stakla je sam maksimum, što se pokazalo i kasnije. Velika je čast što su kao moji gosti dosli vlasnici NEW MURANO GALERY iz Venecije i ukazali veliko poštrovanje meni i mom radu. Murano je najpoznatije staklo na svetu, a kod njih se izrađuju skulpture od stakla. Zaista sam presrećna, sve ono što sam radila proteklih godina, doživelo je priznanje. Taj osećaj probudio je potpuno nove stvaralačke ideje u meni i jedva čekam da ih sprovedem.
# Recite nam nešto više o samoj izložbi.
Na izložbi “Identitet”, predstavile su se tri umetnice iz Srbije. Svaka je odgovorila na temu u skladu sa svojim radom i izrazavanjem. Nas je okupila “Kulturna Asocijacija Paolina Paulon” iz Vićence i obezbedila prostor u galeriji “Palazzo Pisani Revedin”, nedaleko od Trga Svetog Marka. Kustos izložbe bio je profesor sa Venecijanske Akademije “Accademija di Belle arti di Venecija”. Moj koncept zasnivao se na predstavljanju Identiteta kroz sedam mapa, počev od Rimskog Carstva. Kroz istoriju, pričam o svom identitetu, a ujedno o vezi sa Italijom, gde novčićima obeležavam važna mesta, a staklo svojom refleksijom oživljava sve to. Italijanima se jako dopalo kako kombinujem staklo sa novčićima, to kako kažu nisu videli do sada. Izložba je podržana od strane Saveza Srba u Italiji, Generalnog Konzulata iz Trsta i sponzora koji su učinili da događaj postane stvaran, svakako grupa ljudi koja na jednom višem nivou razume i podržava umetnost.
# Umetnošću se bavite sedam godina, kako je sve počelo?
Sedam godina je prošlo kao tren u odjeku stakla, koje se u jednom trenutku našlo svuda oko mene, a dok sam ga sakupljala videla sam neke slike koje su se desile za ovih sedam godina. Tada nisam znala šta me vodi putem skupljanja rasutog stakla, a danas znam da je to intuicija koja je bila jača od razuma. Danas joj stoprocentno verujem i ona me vodi. Sve je počelo, tamo gde se zavrsila jedna faza mog zivota, kada je i nastala ova sjajna staklena putanja koju gradim sitnim komadicima stakla.
# Gde nalazite inspiraciju za svoja dela?
U osmesima i dobroti. Kada se čovek grohotom smeje, tada najviše govori o sebi, rekao je Dostojevski. To je trenutak van kontrole. Kada ugledam sjajno, iskreno lice i vibraciju dobrote, to me inspiriše.
# Gde ste sve izlagali, koje su vam najvažnije izlozbe do sada?
Često se sećam prve izložbe. Svaka je važna i posebna, kroz svaku pratim svoj rast, promenu. Prvu izložbu iznela je recenica “Da li vidite pukotinu ili celinu”? Ja sam videla celinu, a evo me danas ovde. Interesantno je da su izložbe bile, pored galerija, na zanimljivim mestima, kao sto su, Kursalon Wien, Narodna Banka. Posebna mi je izlozba “Energija” u Muzeju Kralja Petra, gde je čista energija pokazala koliko je jaka. Svi koji su bili, znaće o čemu govorim.
# Hoće li Vaš grad, Kruševac, dobiti jos neku sliku na dar?
Najdraže mi je delo na javnoj površini, na Trgu Kosovskih junaka u Kruševcu – “Grb Kneza Lazara Hrebeljanovića”, na zgradi Doma sindikata. To delo sam poklonila svom gradu. Postavljeno na mestu gde se ukrštaju mnogi putevi, da podseti na snagu, jačinu jedinstva, predanost, volju, zajedništvo. Kruševac je moj rodni grad, i najdraže je dobiti priznanje tamo gde si rođen. Posle toga svet je lako osvojiti.
# Kako uspevate da pronađete vreme za svakodnevi posao i bavljenje umetnošću, a da pritom budete tako uspešni?
Umetnost je dar, spoznajom tom šta nosim u sebi, radom na tom polju ja ne osećam umor, samo lakoću i lepotu. Kad se ta energija ujedini sve što se dešava posledica je iskrene radosti, zadovoljstva volje i posvećenosti sa uživanjem. Zahvalna sam i na tom poslovnom delu svoje ličnosti, koji je bio jako značajan u samom početku u razvoju i postavljanju i prezentovanju mog stvaralaštva. Zahvaljujući tome bila sam sam svoj menadžer, organizator, kreator. Tako je moje stvaralaštvo dobilo pun prikaz i celinu u jednom. Sada je već vreme za neke nove postavke, jer moja umetnička strana raste.
# Koji su vam planovi za narednu godinu, koje prostore želite da osvojite sa dodirom stakla?
Sada uživam u postignutom i želim da to još traje. Godinama sam ulazila iz projekta u projekat i čini mi se da nisam dovoljno proživela svaku izložbu. Moji slobodni trenuci, bili su mahom posvećeni stvaralaštvu, zato neka sada ovaj period uživanja potraje malo duže. Kada bude dovoljno novi prostor će pronaći mene i moja dela, u to sam sigurna.
M.M.D.
Jelenina poruka čitaocima portala Odjek
“Mi smo ono što stvaramo, svako u svom domenu, oplemenjeno sa verom, radom i osmehom”.
DIVNOM, HVALA VAM, NA OVOJ INSPIRATIVNOJ PRIČI, O NAŠOJ UMETNICI,…