– FeŠT ima veliki značaj za Kruševac, pogotovo za pedagoge, koji su se povezali sa decom, približili im rad na dramskom stvaralaštvu. Svetlost je bila usmerena na teatralizaciju škole. Pokazalo se da je početna ideja urodila plodom, dosta dece se na kraju opredelilo za pozorište, a mnogi profesori su postali veliki prijatelji – kaže dvadeset godina od osnivanja Festivala školskog teatra jedna od tadašnjih urednica u Kulturnom centru Kruševac, Zorica Duković, trenutno predsednica Akademije vaspitačko – medicinskih strukovnih studija.
Zorica Duković, koja je bila u grupi kulturnih poslenika koji su ideju o osnivanju FeŠT-a svesrdno podržali, podseća da je glavni tvorac smotre, odnosno susreta ovog tipa, bio Milovan Ćetković, koji je bio član Kulturno prosvetne zajednice, jedan od pokretača Teatra Za, autor mnogih predstava.
– Svojim uspesima je obeležio pozorišno delovanje devedesetih godina u Kruševcu. Njegova ideja je, svima nama koji smo se bavili radom sa mladima i za mlade, delovala značajno i dragoceno – kazala je Zorica Duković, koja je nakon završenog Fakulteta dramskih umetnosti najpre bila urednica dramskog i muzičkog programa u Kulturnom centru Kruševac, potom predavačica u školi govora i glume, zajedno sa Lidijom Užarević i Batom Miladinovićem.
Entuzijasti su prikupili tim i krenuli da deluju na škole, koje su počele da se uključuju. Postavljanje kriterijuma u vezi sa scenskim, estetskim, dramskim zahtevima, takođe je tada bio jedan od značajnih koraka za uspešan početak FeŠT-a.
– Priča se vremenom institucionaliz ovala, izgrađeni su programski savet, odbor, podrška grada i sponzora, tako je FeŠT nastao iz ideje. Nakon nekoliko godina je, zahvaljujući Lidiji Užarević i Mišku Denuloviću, nastao Festival srednjoškolskog teatra – Tinfest – kazala je ona.
Misija FEŠTa je da okupi stvaraoce, nastavnike, rukovodioce dramskih sekcija u osnovnim školama i da se fokusira na njihov rad. Treba da se uoči i prida značaj njihovom radu, a posebna pažnja učenicima koji su uključeni u proces stvaranja. Tokom prerastanja ideje u delo, kada su okupljali rukovodioce dramskih sekcija i predstavnike škola i razgovarali sa njima, dobijali su pozitivne povratne informacije.
– Ljubav prema FEŠTu je postojala. Takođe i danas ljudi vole da učestvuju na FeŠT-u. Ako se ne radi na siminaciji i širenju ideje, ona samo to i ostaje, kako je rekao Branislav Nedić na otvaranju ovogodišnjeg Festivala. Zahvaljujući ljudima koji su aktivno učestvovali prethodnih godina, on je opstao do današnjeg dana i po tome je jedinstven u Srbiji – istakla je naša sagovornica.
FeŠT, prema njenim rečima, ima takmičarski duh, ali to je edukativni, zabavni i stimulativni model koji pojačava radost i želju za igrom kod dece. Takođe, poboljšanju i održivosti su doprineli kreatori, koji su posle prvih realizacija bili na razgovorima. Postoje brojne nagrade, koje se vezuju samo za glumu, koje su se dobijale na ovom festivalu.
– Treba naglasiti inkluzivnu dimenziju, gde su čitavi razredi i generacije učestvovali u sprovođenju FeŠT-a. Mi, kao članovi žirija, smo tu uključenost i te kako poštovali i nagrađivali – istakla je ona.
Njena ključna uloga što se FeŠT-a tiče bile je kreiranje posebnog kulturnog identiteta grada koji se odnosi na dramski amaterizam u pozorišnom stvaralaštvu.
– Pratila sam ideju Milovana Ćetkovića i podržala, i sa uredničke strane, prepoznala koliko je ta ideja važna. Ta misija, učenje dece i rad na njihovim kulturnim potrebama, estetičkom i etičkom vaspitanju, bila je moj život. Godinama unazad, bila sam član stručnog žirija, a sada imam to zadovoljstvo da opet budem u okviru tog sastava. Umetnost i lepota dečije igre, njihova sloboda i spontanost su poziv da nastavite da posećujete FeŠT – poručila je Zorica Duković.
Tekst i foto: Katarina Dragonjić
Uredila: Jelena Božović