Javne nabavke- šansa za socijalna preduzeća!

O socijalnim javnim nabavkama kao podršci razvoju socijalnog preduzetništva, mogućnostima njihove primene i koristima koje bi kroz takav koncept angažovanja socijalnih preduzeća imala lokalna zajednica, govorilo se na okruglom stolu koji je organizovao „Evrokontakt“, udruženje koje je pre dve godine i pokrenulo Centar za socijalno preduzetništvo u Kruševcu, kao pilot projekat koji, između ostalog, ima za cilj kreiranje modela institucionalne podrške lokalne zajednice razvoju tog sektora.

Okrugli sto na temu socijalnih javnih nabavki, organizovan je u okviru projekta „Kupujmo odgovorno u Kruševcu“, kao nastavak aktivnosti koje „Evrokontakt“ već dve godine sprovodi vezano za socijalno preduzetništvo.

Kroz jedno od istraživanja koja smo sproveli tokom prethodne godine među akterima koji u našem gradu posluju po modelu socijalnog preduzetništva, saznali smo da im najviše nedostaju znanja i veštine u oblasti prodaje i marketinga, da im je glavni problem kako da prodaju ono što proizvedu- kazao je Nenad Krstić, predsednik Udruženja građana „Evrokontakt“.

Kao jedna od tema tokom realizacije ovog projekta, nametnule su se socijalne javne nabavke.

Ukoliko bi takve javne nabavke zaživele kod nas, a predviđene su Zakonom o javnim nabavkama, one mogu mnogo da pomognu razvoj i ubrzaju poslovanje socijalnih preduzeća i njihovu saradnju sa organizacijama iz poslovnog i javnog sektora- naveo je Krstić, uz objašnjenje da u Kruševcu, na primer, postoje brojna udruženja osoba iz marginalizovanih društvenih grupa koja izrađuju razne dobre proizvode koji mogu po kvalitetu da zadovolje određene standarde kada su u pitanju javne nabavke.

O javnim nabavkama kao sistemskom alatu koji bi u velikoj meri mogao da doprinese razvoju postojećih i osnivanju novih socijalnih preduzeća, na okruglom stolu u Kruševcu, govorila je Zorana Milovanović, ekspertkinja za socijalno preduzetništvo:

-Suštinski, socijalne javne nabavke su segment jednog inovativnog i odgovornog upravljanja javnih institucija, kada je reč o javnoj potrošnji. U Evropskoj uniji razvijena je praksa koja nalaže da kada posluje na tržištu, država se ponaša kao privredni akter, a ipak u praksi negde integriše i to načelo svrsishodnosti, jednog opšteg javnog interesa. To bi značilo da se proizvođačima, pored zahteva za nabavku dobara, usluga i drugih radova, postavljaju i određeni socijalni zahtevi.

Takva praksa, kako je objasnila, otvorila bi mogućnosti za socijalna preduzeća koja, kako je kazala, svakako svoje poslovanje integrišu i u ostvarenje društvenog uticaja, u stvaranje još jednog snažnog oslonca za rešavanje socijalnih i drugih problema naše zajednice.

Prema njenim rečima, Srbija ima dobar zakonodavni okvir za realizaciju socijalnih javnih nabavki, ali da to još uvek nije dovoljno zaživelo u praksi.

-Postoje smernice Evropske unije (EU) koje su prilično obuhvatile i raznoliku praksu u samoj EU, od države do države. Dosta ovakvih javnih nabavki se  prilagođava lokalnom kontekstu, jer ako ispred institucija postavite neku vrstu socijalnih zahteva, gledaćete da to bude u saglasju sa nekim prioritetima društveno ekonomskoj razvoja u određenoj lokalnoj zajednici.

U narednom periodu, istakla je Milovanović, Srbija bi trebalo da kroz iskustvo EU, ali i kroz direktnu saradnju sa socijalnim preduzećima, javnim naručiocima, civilnim društvom i drugim zainteresovanim akterima, osmisli koji su to najbolji načini i metodologije da se ovakve prakse primene i kod nas.

Govoreći o konkurentnosti na tržištu, ova ekspertkinja za socijalno preduzetništvo istakla je  da je obim proizvodnje dobara i pružanja usluga socijalnih preduzeća manji od obima poslovanja prosečnih komercijalnih preduzeća, te da ona ne bi bila ugrožena pri učešću u javnim nabavkama:

Očekivati od socijalnog preduzeća da postane snažan privredni subjekat na tržištu je nerealno, obzirom da najveći deo profita služi za rešavanje društvenih problema, a ne za razvoj poslovanja. Kada govorimo o razvoju socijalnih preduzeća, govorimo o jačanju njihove održivosti, a ne o rastu i razvoju u pravcu ekonomskih giganata.

Podsećamo, aktivna implementacija Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je donet 2022. godine, podrazumeva pomeranje fokusa sa republičkih institucija na jedinice lokalne samouprave. U ovakvim uslovima, jedinice lokalne samouprave moraju razmišljati u pravcu kreiranja strateškog pristupa za razvoj socijalnog preduzetništva u prilagođenom lokalnom kontekstu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *