Istraživanje Peščanika: Zašto žene ostaju u nasilnim vezama?

Oko 80 odsto žena koje žive sa nasilnim partnerima, nikada nije ni pokušalo da ih napusti. Kao razlog trećina njih navela je da nije imala gde da ode a u sličnom procentu su kao razlog navodile decu i negativne posledice koje bi po njih imalo napuštanja partnera- pokazalo je istraživanje koje je spovelo Udruženje žena „Peščanik“ na uzorku od 180 žena

-Žene uglavnom trpe nasilje jer nemaju izvor prihoda od kog bi mogle normalno da žive i uglavnom nemaju rešeno stambeno pitanje- obrazložila je jedna od ispitanica koja živi sa nasilnikom. – Žene sa decom ometenom u razvoju veoma teško se odlučuju da odu, a deca pate- kaže žena koja takođe živi sa nasilnim partnerom.  

Od ukupnog broja anketiranih koje i dalje žive sa nasilnikom, 40 odsto njih nikada nije ni pokušalo da ga napusti, svaka peta je kazala da je razmišljala ili želela ali da nikada to nisu učinile, dok je svaka deseta napuštala partnera ali mu se uvek vraćala.

Navodeći razloge ostanka u nasilnim vezama, većina se izjasnila da nije imala gde da ode, kao i da su se bojale kako će to uticati na njihovu decu. Svaka peta je verovala da će nasilje nestati, a sličan je procenat onih koje su kao razlog navodile nedostatak podrške porodice i bliskih osoba, te to što nisu imale od čega da žive.

Oko osam odsto anketiranih sugrađanki ostalo je u nasilnoj vezi jer, kako su obrazložile, “to nije toliko strašno da bi ga ostavile”, potom zbog deteta sa invaliditetom, te iz razloga što su ga, kako su navele, volele. Tek nešto više od tri odsto reklo je da su ostale jer su se bojale nasilnika ili zato što nisu dobile pomoć nadležnih službi kojima su se obraćale.

Istraživanje je pokazalo da bi više od polovine žena koje su nastavile život sa nasilnikom reagovalo drugačije kada bi imale bolju podršku porodice i prijatelja, dok je trećina njih navela da bi takvog partnera napustile ako bi bile u boljoj finansijskoj situaciji, te kada bi institucije profesinalnije postupale i pružale bolju zaštitu. U manjem procentu navele su da bi izašle iz nasilnog odnosa ukoliko bi imale podršku u zapošljavanju, besplatnu pravnu pomoć, bolju zaštitu na poslu, bolje zdravstveno stanje…

Govoreći o reagovanju institucija u slučaju nasilja, žene iz posebno osetljivih grupa koje su učestvovale u ovom istraživanju, istakle su da institucije ne rade dobro svoj posao.

Sve dok je tako, biće ovoliko nasilja i ubistava žena. Moju komšinicu je ubio muži i šta, dobio je osam godina zatvora, a deca ostala siročići bez majke– rekla je jedna od njih.

Ja sam zvala da prijavim nasilje, neće da dođu, tada pozovem ispred Udruženja, onda reaguju- svedoči druga ispitanica.

Uz zapažanje da se ženama generalno ne veruje a posebno ako nisu u braku, jedna od ispitanica rekla je da na prijavu nasilja, ukoliko je reč vanbrančnoj zajednici, reakcija policije često izostaje, odnosno, reaguje sa “pa ostavi ga”.

Anketirane sugrađanke žalile su se i na neljubaznost i ignorisanje od strane službenika u institucijama i ustanovama, te na beskonačno čekanje da ih neko primi i sasluša onda kada dođu po pomoć, savet.   

Ispitanica koja je ipak uspela da napusti nasilnika, svoj život  i odlazak od takvog partnera opislala je rečima:

Ceo život u bedi i nemaštini, batine od oca i majke, od onog što sam pobegla došla sam u gore. Maltretirali su me ceo život. Firma mi je pomogla da ga ostavim, dali su mi smeštaj. Umro je posle od alkohola, imam dete sa njim i još plaćamo njegove kredite i dugove.

Foto: pixabay

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *