Otvaranjem deonice Moravskog koridora od Makrešana do Koševa, duge skoro 11 kilometara, ostvaruje se višedecenijski san meštana našeg kraja, o izlasku Kruševca na autoput. Istorijat obećanja, koja su davali mnogi političari, dugačak je, baš kao i istorijat pomeranja rokova za završetak radova na ovoj deonici.
Iako je poddeonica od Pojata do Makrešana, duga 16,9 kilometara, otvorena krajem aprila ove godine, puštanje u saobraćaj nove deonice, koja obuhvata dva izlaza „Kruševac – istok“ i „Kruševac – zapad“, znači suštinsko povezivanje našeg grada sa autoputem.
Otvaranje dela Moravskog koridora od Makrešana do Koševa, odnosno do Kruševca, dolazi tačno četiri godine nakon što je označen početak radova (zvanično su počeli 15. decembra 2019. godine), na svečanosti kojoj je prisustvovao čitav državni vrh i predstavnici ambasada.
Tada je najavljeno da će deonica koja se sutra otvara biti završena za dve godine, odnosno do kraja 2021. godine, a da će ceo Moravski koridor biti završen za četiri godine, što bi značilo upravo sada.
Nadležni su, tokom prethodne četiri godine, često obilazli radove na ovoj deonici, a svaki novi dolazak značio je novo obećanje.Najpre je premijerka Ana Brnabić, u obilasku radova u decembru 2020. godine, kazala da će prve deonice biti gotove već 2022. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je međutim, u martu 2021. godine, kazao da bi deo Moravskog koridora od Kruševca do Pojata trebalo da bude završen do kraja te ili do januara naredne, odnosno 2022. godine, da bi samo šest meseci kasnije, u oktobru 2022. godine, Vučić dao novi rok, mart 2023. godine.
Istorijat obećanja o izgradnji autoputa, koji bi „poprečno“ povezao Srbiju, podugačak je, a kao svoj adut koristili su ga mnogi političari. Iako je ideja o auto – putu koji će povezivati gradove duž moravske doline zaista višedecenijski san žiteljla ovog dela Srbije, gradnja Moravskog koridora je prvi put zvanično najavljena 2010. godine.
Tadašnja ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović je, kako su prenosili mediji, kazala da će gradnja deonice Pojate – Preljina „početi naredne, 2011. godine“, navodeći da će za tu namenu biti upotrebljen novac od prodaje „Telekoma“, a da se projektna dokumentacija već priprema. Radovi nisu počeli te, kao ni kasnijih godina, a nova obećanja i rokovi su se nizali. Kalanovićka je 2013. godine više puta najavljivala potpisivanje ugovora o kreditu sa kineskom Eksim bankom.
Ostalo je zabeleženo i da je predugovor o izgradnji Moravskog koridora prvi put potpisan u decembru 2012. godine, sa kineskom kompanijom CRBC, bio je vredan 492 miliona evra, a početak izgradnje tada je najavljivan za 1. maj 2013. godine. Odložen je, kako su tada obrazložili nadležni, jer je kineska kompanija tražila povećanje cene.
Početkom 2014. godine, Velimir Ilić, tadašnji ministar građevine, rekao je da će tender za izgradnju Moravskog koridora biti raspisan za mesec i po dana, dodavši da su za njegovu izgradnju zainteresovani partneri iz UAE. Takođe, tadašnja ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, je u septembru 2015. godine, na otvaranju Bruskog puta, kazala da će informacije o gradnji autoputa Pojate – Preljina biti poznate u narednih nekoliko meseci.
Konačno, Vlada Srbije je sa američko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka 5. decembra 2019. godine potpisala komercijalni ugovor o izgradnji Moravskog koridora u vrednosti 745 miliona evra, a predviđeni su i dodatni radovi i direktni i indirektni materijalni troškovi od 20 odsto.Tim ugovorom je predviđeno da za dve godine Kruševac autoputem bude povezan sa Кoridorom 10, za manje od tri godine da se Kraljevo i Čačak povežu sa autoputem “Miloš Veliki”, a da kompletan projekat bude završen za četiri godine.
Pored izgradnje autoputa, projekat obuhvata i regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka, kao i izgradnju telekomunikacione infrastrukture.
Skupština Srbije je, podsetimo, do sada potvrdila tri kredita za potrebe izgradnje Moravskog koridora, poslednji, u iznosu od 700 miliona evra, u novembru ove godine. Njihova ukupna vrednost je oko 1,6 milijardi evra.
Podsetimo da se autoput Pojate – Preljina sastoji iz tri deonice: Pojate–Kruševac (27,83 kilometara), Kruševac–Adrani (53,88 kilometara) i Adrani–Preljina (30,66 kilometara).
Na Poddeonci od Makrešana do Koševa, koja se sutra pušta, izgrađene su dve denivelisane raskrsnice „Kruševac – Istok“ i „Kruševac – Zapad“, četiri mosta ukupne dužine 250,25 metara, tri nadvožnjaka ukupne dužine 291,12 metara, podvožnjak dug 12,6 metara, četiri pločasta propusta ukupne dužine 103,7 metara te potporni zid dug 220 metara. Izgrađena je i privremena naplatna stanica „Koševi“, na kraju ove poddeonice.
Moravski koridor se, kako je saopšteno iz Koridora Srbije, gradi za brzinu od 130 kilometara na čas, sa širinom od ukupno 30 metara, što je za skoro 2 metra šire od ostalih auto-puteva u Srbiji, čime se obezbeđuje dodatni konfor i povećava bezbednost saobraćaja.
– Očekuje se da novi auto-put značajno doprinese razvoju lokalnih opština i sredina kroz koje prolazi, predstavlja ogromnu šansu za domaću privredu i industriju. Dobrobit izgradnje direktno će osetiti stanovnici Ćićevca, Varvarina, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka – navode Koridori Srbije.
J.B.