Za one koji žive u višespratnicama na nekom od poslednjih spratova, ispravan lift puno znači. S druge strane, stanari koji žive u prizemlju, lift ne koriste. Pitanje našeg čitaoca je da li su oni kojima lift nije potreban u obavezi da plaćaju njegovo održavanje.
– Svakog meseca, između ostalog, plaćam i održavanje lifta, a nisam poštećen ni kada treba platiti popravku lifta koji inače uopšte ne koristim, jer živim u prizemlju. Da li po zakonu mogu da budem oslobođen te obaveze- pitao nas je sugrađanin D.Ć.
Da je vlasnik lifta stambena zajednica, te da je u skladu sa tim u obavezi i da ga održava, kaže Dragana Antonijević, profesionalna upravnica zgrade i stambene zajednice:
–Zakon ne prepoznaje oslobađanje od plaćanja troškova održavanja zgrade po etažama. Zajednički troškovi (investicioni i tekući fondovi), dele se na sve stanove podjednako. To znači da i održavanje i popravka lifta, ili liftova ukoliko ih u zgradi ima više, plaćaju svi stanari, nevezano od toga na kom spratu žive.
Redovno državanje lifta plaća se svakog meseca.
-Firma sa kojom stambena zajednica sklopi ugovor o održavanju ( to može biti svaka firma koja ispunjava zakonom propisane uslove), u obavezi je da svakog meseca proverava ispravnost lifta i tu uslugu plaćaju svi stanari. Ta firma je takođe u obavezi da dođe svaki put kada se lift stane ili se neko zaglavi u njemu, u bilo koje doba dana ili noći. Ukoliko nema kvara, ta usluga se ne naplaćaju dodatno, a ako se ispostavi da je potrebna popravka ili da je na primer polomljeno dugme za pozivanje lifta, te usluge stanari plaćaju dodatno- navodi upravnica.
Prema njenim rečima, pored redovnog mesečnog održavanja lifta, stambena zajednica ima zakonsku obavezu da jednom godišnje izvrši pregled lifta:
–To rade instituti iz Beograda i Niša i to je kao neka vrsta upotrebne dozvole za liftove. Ukoliko se prilikom tih provera utvrdi da lift nije bezbedan, komisija izdaje zabranu njegove upotrebe a firma koja je zadužena za održavanje, u obavezi je da ga isključi iz upotrebe i da u propisanog roku izvrši popravku, što je takođe trošak koji ide na teret stanara.
Inače, troškovi održavanja lifta kreću se od 4.800 do 6.900 dinara mesečno po liftu, u zavisnosti od veličine lifta, kao i od toga da li je u pitanju stari mehanički ili novi, savremeniji lift.
D.P.
Zakon o stanovanju poznaje samo vlasnike i njihova je obaveza održavanja. Ppstavlja se pitanje po kom “ključu” se dele troškovi. Zašto je to m2 stana. zašto nije korisnik i zašto etaža ne uslovljava visinu troškova? Da je Zakon prepistvan od Kine zavusio bi od etaže. A da smo taj zakon prepisivali od Bugara održavanje bi plačali prema broju vožnji. Nismo još dorasli do te “pameii”. Šta ako ja ugradim lift sam, ko oba plala održavanje i ko se vozi? Znam adresu na Čikarici gde prizemlje i prvi sprat ne plača lift, nisu učestvivali u ugradnji lifta.