Na današnji dan preminula je Slađana Nestorović Ristić, glumica koja je ostala upamćena po glumačkom daru, dobroti i delima koja su govorila više od hiljadu reči. Iako je od njene smrti prošlo godinu dana, Slađanine kolege, prijatelji, kao i brojna publika, nastavljaju da neguju sećanje na preminulu glumicu.
– Volela je svoj posao i nesebično se davala – rečenica je kojom Slađanu opisuju kolege i njeni najbliži saradnici. Ipak, ova kruševačka glumica ostala je upamćena i po dečjim predstavama, dramsko-pedagoškom radu sa najmlađima, kojima je usađivala ljubav prema pozorištu.
– Pre svega, Slađa je bila izuzetno topla i brižna osoba. Kada sam imala 10 godina, odlazila sam kod nje na časove glume. Kada sam odrasla, a prošlo je oko desetak godina od tada, ona je uvek bila tu za razgovor sa mnom i ostala je deo mog života. Kada sam se prvi put odvojila od kuće i otišla na prijemni ispit, Slađa je bila prva osoba koja me je ujutru pozvala da proveri kako se osećam, da li sam jela, da li imam tremu itd. Bila je to gotovo roditeljska briga, i to nikada neću zaboraviti – prisetila se Marija Lakićević, Slađanina učenica.
Svoja sećanja na ,,glumicu klasičnog repertoara” i koleginicu sa kojom se razumela ,,bez reči”, podelila je i glumica Jovanka Andrić:
– Moj dolazak posle akademije u Kruševačko pozorište 1994. godine, bio je dolazak u pozorište gde su, pored muškog dela ansambla, bile samo dve glumice: Ljiljana Đoković i Slađana Nestorović Ristić. Tada smo kao mladi glumci primljeni Ljubodrag Milutinović, Saša Petronijević, Dragana Zrnzević i ja. Te godine svi smo igrali zajedno u predstavi ,,Ivica i Marica”, gde mi je kao Marici Slađana igrala Majku. Iako razlika u godinama nije bila velika, ona je od tog trenutka prema meni, kao i svim mladim kolegama, imala taj brižni majčinski odnos. Volela sam da igram sa njom jer je svojim likovima davala toplinu i životnost, ali uvek na neki poseban ozbiljan način. Bilo je zrelosti u njenom izrazu ispunjene snagom ali i nežnošću.
Slađanu pamtimo po brojnim ulogama, ali najpre po dobroti koju je urezala u naša srca, dodaje Jovanka:
– Ostaće mi kao najdraža uspomena predstava ,,Klopka za bespomoćnog čoveka” Rober Tomasa, gde sam igrala Florens, a ona pronicljivu inspektorku koja se pretvara da je medicinska sestra. Igrale smo više od petnaest godina u predstavi ,,Teatar čudesa” Miguela de Servantesa, a ipak najdraža od svih Slađinih uloga mi je njena veličanstvena transformacija u ulozi ptice Žare koja pomaže u spasavanju princeze Ane sa Svironije koju sam tumačila. Deca koja sada odrastaju pamtiće je po ulozi mame patke iz ,,Ružnog pačeta”, koja svog mladog labuda ispraća u svet. Publika pokrenuta najdubljim emocijama je sa predstave uvek odlazila u suzama, sa sagledanom svešću o odrastanju. Mnoge generacije je i kao pedagog učila dobroti i plemenitosti, sa željom da svima donese puno iskrene radosti. Sećajmo je se sa osmehom i pamtimo je po dobroti koju je urezala u naša srca.
Prisetimo se i reči glumca Dragana Marinkovića, koji je na komemoraciji povodom smrti glumice, održanoj prošle godine, kazao da će Slađanu pamtiti po izuzetnoj humanosti i spremnosti da svima pomogne:
– Kada bismo sagledali Slađanin život, ne možemo zaobići njen humani osećaj prema svima koje je poznavala. Svakome je želela da pomogne i sama se nesebično nudila. Za sve ljude bila je spremna da zakuca na bilo čija vrata, za sve, osim za sebe. Valjda je to tako kod svih humanih ljudi, kakva je i Slađa bila. Mi sada za nju jedino možemo da molimo Boga da je primi u rajsko naselje, svojim delima je to i te kako zaslužila.
Podsetimo i da je portal Odjek prošle godine objavio tekst sećanja posvećen glumici Slađani Nestrorović Ristić. Tada nam je, pored ostalih, sagovorica bila i Sara Popović, predsednica Humanitarnog udruženja ,,Čarapansko srce”, a koja nam je tada ispričala o problemu koji je nastao kada su članovi tog udruženja krenuli da pripremaju predstavu, ali i o Slađaninoj brzoj pomoći, kao i o ,,čudu” koje se dogodilo:
– Na prvoj probi, 4. decembra na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, desilo se nešto čudesno. Devojčica sa smetnjama u razvoju koja vrlo malo ili nimalo priča na našim aktivnostima, zahvaljujući Slađi, prvi put smo čuli kako recituje novogodišnju pesmu. Slađa je plenila harizmom. Čini mi se da je sama njena pojava i da ništa ne kaže, budila u meni veru da je sve ovo ipak moguće i da se naš san o predstavi ipak ostvaruje. Ali samo zajedno sa njom. Ona je imala neverovatan dar da od naše dece izvuče nešto prelepo. Uspevala je da izmami osmehe, ugreje srca i obraduje i naše mališane i naše mlade sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Deca su je obožavala, a bogami i ona njih!
Kratka biografija Slađane Nestorović Ristić:
U Kruševačkom pozorištu zaposlena je od 24. avgusta 1990. godine. Tokom karijere ostvarila je veliki broj uloga u večernjim predstavama svih žanrova. Sarađivala i sticala iskustvo kroz rad sa mnogim rediteljima kao što su Milan Karadžić, Kokan Mladenović, Ljuboslav Majera, Nebojša Bradić, Darijan Mihajlović, Voja Soldatović… Kruševačko pozorište ima dugu i plodnu tradiciju postavljanja na scenu dečjih predstava kako igranih tako i lutkarskih, u tom repertoaru ostvarila je niz interesantnih i zahtevnih uloga sarađujući sa Branislavom Nedićem i Miškom Dinulovićem , a lutkarski zanat učila od reditelja kao što su Zoran Lozančić i Mima i Bane Janković.
Dugogodišnja karijera ovenčana je nagradama na brojnim festivalima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kroz mnoštvo manifestacija vezanih za institucije u sredini u kojoj je živela ili za važne datume, ostvarila se i kao recitator i voditelj programa i svečanih akademija. Osim rada u matičnoj kući svoje glumačko umeće pokazala je i ulogama u televizijskim serijama kao što su “Selo gori, a baba se češlja”, “Urgentni centar”, “Popadija”, igrala i u pilot seriji “Egzit” u režiji Marka Živića. Interpretirala je uloge i u različitim studentskim filmovima i predstavama.
L.K.