Gde radnice i radnici u trafikama idu u toalet?

trafika, Odjek.rs

Zaposleni u trafikama rade u objektima bez vode i toaleta, a da bi zaradili platu, poslodavci od njih traže da, između ostalog, kupcima nameću neplaniranu kupovinu. I sve to uglavnom za minimalac i jednim slobodnim danom nedeljno.

Prodavačice u trafikama ( u ovim maloprodajnim objektima uglavnom rade žene), zbog straha od gubitka posla, nerado govore o problemima sa kojima se suočavaju jer ih, kako objašnjavaju, snima kamera. Video nadzorom kontroliše se i da li redovno kupcima nude artikle na akciji.

Uvek mi je neprijatno kad kupac dođe po novine ili cigarete, a ja mu nudim čokoladice, žvake, upaljače…Neki se tada pravdaju da im ne treba, gotovo se izvinjavaju što neće da kupe, a ima i onih krajnje neljubazno reaguju. Moram da nudim, tako mi je naređeno i mnogo se loše osećam zbog toga – objašnjava jedna prodavačica koja je, kao i sve ostale sa kojima smo razgovarali, zbog straha od gubitka posla, insistirala da ostane anonimna.

Problem zaposlenih u trafikama je i grejanje tokom zime, odnosno, rashlađivanje u vrelim danima.

Mali je prostor, ventilator je tik pored mene, celo leto me zbog toga boli glava. Zimi mi je grejalica pored nogu, neprijatno baš zna da bude, a da je isključim, zaledila bih se – objašnjava prodavačica pred penzijom.

Odlazak u toalet je posebna priča, neprihvatljiva za 21. vek:

Koristim toalet u obližnjoj pekari, svaki put mi je neprijatno kad odem, ali nemam izbora, imam problema sa bešikom. A da ne pričam da moram da se strpim dok ne naiđe neko kome verujem, da stoji pored trafike dok se ne vratim jer, ako nešto nestane, plaćam iz džepa.

Kako nisu baš sve „komšije“ spremne da izađu u susret, ima i onih koji uopšte ne idu u toalet tokom smene.

Trpim celo radno vreme, nemam gde da odem u toalet. To nije dobro za zdravlje, već imam posledice, teško da ću moći da dočekam penziju ovde. Poseban problem mi je svakog meseca period ciklusa, nemam uslova za osnovnu higijenu koja mi je tada neophodna – kaže jedna od prodavačica.

S obzirom da u Srbiji pa i u Kruševcu većina trafika nema mokri čvor i da prodavci po najmanje osam sati ne mogu da operu ruke i obave fiziološke potrebe, pokušali smo da od nadležnih službi dobijemo bliže informacije o tome da li su po zakonu vlasnici trafika u obavezi da obezbede toalete za radnike, te da li se, ukoliko ih zakon na to obavezuje, vrše kontrole.

Zvanične odgovore nismo dobili, nezvanično nam je rečeno „da bi uvođenjem te obaveze neke trafike bile stavljene u podređen položaj, u smislu da zbog malog prostora nemaju mogućnost postavljanja toaleta u okviru objekta“.

Kao moguće rešenje za ovaj veliki problem u nekim gradovima vide pokretne toalete. Međutim, kako je portalu Odjek.rs rečeno u ovdašnjoj Gradskoj upravi, do sada nijedan vlasnik trafike nije podneo zahtev opštini za postavljanje privremenih toaleta na javnoj površini, odnosno, pored trafike.

D.P.

Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *