Izvor: Rekonstrukcija Ženski fond
Udruženje „Оkular“ iz Ćićevca, osnovano od strane dugogodišnjih aktivistkinja koje dele ideje jednakosti, nenasilja, filantropije i ravnopravnosti, protekle godine uz podršku kroz program Specijalni Fokus realizovalo je višenedeljnu feminističku školu za devojke i žene iz ruralne sredine sa idejom da same pokrenu svoje aktivističke feminističke akcije.
Ovom prilikom razgovaramo sa Aleksandrom Milutinović o feminističkoj školi, aktivizmu i građenju solidarnosti među mladim aktivistkinjama.
1. Feminističku školu u Ćićevcu koju ste pokrenule sa idejom da izgradite prostor, vreme, i znanje za devojke i žene, po vašem utisku, premašila je vaša očekivanja. Polazna tačka je bio Novi Pazar, gde je i odžana prva radionica. Kako ste došle na ideju da se bavite ovom inicijativom i zašto ste izabrale baš fokus na pokretanje feminističkih akcija?
Okular je osnovan pre sedam godina i tada nas je bilo samo nekoliko, te smo same smišljale akcije, aplicirale na različite konkurse i bile manje ili više uspešne u obezbeđivanju sredstava za te naše zamisli. Pre par godina odlučile smo da se menjamo te naše ne tako dobre navike, pre svega mislim na to da i ideja i realizacija zavisi od nas, i rešile smo da damo više prostora mladim članicama (i članovima) da učestvuju u celom procesu stvaranja akcija i promena u našoj mikro sredini, i to je, ispostavlja se danas, bio pun pogodak. Danas imamo više od 30 članica i više od 50 volonterki širom Srbije, ne samo u Ćićevcu. Upravo su feminističke akcije njihove ideje, a organizacija je takva da im daje apsolutnu i bezuslovnu podršku. U početku smo bile iznenađene što su njihove ideje toliko progresivne za područje u kojem živimo, ali to je trajalo vrlo kratko, pošto smo ovih poslednjih godina shvatile da to gde živiš apsolutno nema nikakve veze sa tim ko si i da je devojkama potrebno samo informisati ih i pružiti im priliku da se edukuju, te i one iz najudaljenijih ruralnih područja naše male opštine mogu biti prave omladinske aktivistkinje, baš kao i one u centralnim opštinama prestonice. Novi Pazar kao polazna tačka naše škole odabran je namerno, a isto je to bila ideja naše mlade koordinatorke, pošto smo shvatile da predrasude mogu da se ruše samo iznutra. Upoznale smo jedno novo udruženje tamo, sklopile nova prijateljstva i dve devojke iz Pazara učestvovale su sve vreme u našoj školi. Dakle, za feminizam nema granica, ni teritorijalnih, ni verskih, ni po godinama, materijalnom statusu ili bilo čemu drugom. Premašile smo očekivanja jer se nismo nadale da će devojke, koje su podstaknute našom školom, uz našu pomoć, za toliko kratko vreme, doći do sopstvenih feminističkih akcija, koje će same osmisliti, za njih naći sredstva i donatore/ke i realizovati ih. Tako sada imamo čitanje feminističkih knjiga u seoskim mesnim zajednicama, razgovore sa psihološkinjom na sve teme koje devojke i žene zanimaju, performanse i treninge u Paraćinu i okolini i sl. Praktično, naša škola je pomogla devojkama da shvate da imaju talenta i snage da same pokreću feminističke promene u svom kraju, a mi smo ih dodatno edukovale i bile im od pomoći.
2. Kakvi su utisci učesnica? Verujem da ima dosta interesovanja za feminističke teme a posebno me zanima da li su dolazile sa već formiranom slikom o feminizmu ili sa predznanjem? Koje teme ih najviše okupiraju i zašto?
Učesnice u evaluaciji kažu da je ovo bilo „najbolje što je Okular organizovao ikada“, a dosad smo radile svašta, tako da smo vrlo zadovoljne. Većina učesnica nije imala nikakvo predznanje, bilo je samo par njih koje su pohađale treninge ili učestvovale na sličnim akcijama nekada u životu. Interesantno je da mi sada imamo grupu devojaka koje zanimaju isključivo feminističke teme i akcije, a na ostale naše aktivnosti ne dolaze. Takođe, posle ovog projekta, proširile smo svoje aktivnosti na ovu temu i na druge opštine u okruženju. Uskoro planiramo realizaciju radionica, treninga i tribine u opštini Paraćin, a primetile smo i interesovanje devojaka iz opštine Ražanj, tako da smišljamo i šta bismo mogle tamo da radimo. Sve devojke koje su bile polaznice škole imale su zadatak da u prijavi za školu odgovore na pitanje šta je za njih feminizam, tako da smo dobile dvadesetak različitih pogleda i mišljenja. Interesantno je to da svaka devojka feminizam doživljava lično, pa smo u tim prijavama mogle da pročitamo i njihove kratke životne priče, koje su nas, takođe, inspirisale na nove akcije. Jedna grupa devojaka oformila je svoju feminističku neformalnu grupu i napravila sajt gde ćemo moći da čitamo blogove i tekstove devojaka i žena iz ruralnih područja, a na feminističke teme. Mi smo tu da pomažemo i svima njima budemo vetar u leđa.
Najviše je interesovanja za teme mentalnog zdravlja devojaka i uopšte mladih. Devojke su primetile da mladi ne brinu o svom mentalnom zdravlju, da nemaju nikakvu pomoć i podršku institucija, već često škola, fakultet ili nešto treće, stvara dodatan pritisak na mladu osobu, koja je već pod tenzijom u ovo doba epidemije. Na lokalu, u malim sredinama poput naše, to je još vidljivije. Jedna od naših ideja je da u budućnosti u udruženju obezbedimo kontinuiranu besplatnu psihološku pomoć, pošto smatramo da je neophodna.
3. Ideja škole je i da same učesnice pokrenu akcije posle prisustvovanja deljenju znanja. Da li možeš da podeliš sa nama neke od akcija koje si pokrenule? I kakvi su bili odjeci?
Učesnice su se, shodno interesovanjima, podelile u tri grupe. Jedna grupa je napravila radionicu na temu depresije i urušenog mentalnog zdravlja adolescentkinja, koja je bila vrlo inspirativna, pošto smo na njoj primetile da sa devojčicama i devojkama najbolje razgovaraju vršnjakinje i da je problem češće najbolje rešiti zajedno, u grupi koja te razume. Ova radionica dala nam je i ideju da pokrenemo slične u četiri okolne opštine, što planiramo posle raspusta. Druga grupa sprovodila je kampanju putem društvenih mreža na teme štetnog trenda prikazivanja žena u medijima. Kampanju su napravile tako što su same smišljale i snimale klipove i fotografije, koje su imale vrlo eksplicitne poruke i bile zapažene na društvenim mrežama koje su pokrenule. Mreže su aktivne i sada, posle završetka ovog projekta, a devojke koje su bile u ovoj grupi nastavile su svoje aktivističko delovanje, jedna od njih je baš sada na feminističkom kampu, druga je angažovana na organizaciji tribine, a ostale su sve vrlo aktivne u udruženju. Treća grupa devojaka imala je najveći broj aktivnosti, prvo je istraživala probleme svojih vršnjakinja, a zatim je realizovala niz različitih radionica na teme koje su mučile devojke, ali i momke, pošto je i muški pol pohađao ove radionice. Zbog velikog interesovanja učesnica/ka, ove radionice realizujemo i sada tokom leta. Ova grupa je, takođe, oformila svoje društvene mreže, a njene aktivnosti bile su vrlo zapažene i objave je videlo više desetina hiljada ljudi. Sve aktivnosti koje su devojke započele na ovoj školi, aktuelne su i danas i postale su deo novih feminističkih inicijativa, što je posebno značajno za nas.
4. Raditi i obrazovati ljude u ruralnim sredinama je pravi izazov ali i prilika da se čuju neke drugačije ideje i drugačija mišljenja. Kako je šira zajednica reagovala na ovu školu? Da li ste imale podršku vi i učesnice od šire zajednice?
Hvala vam što ste to primetile, jeste izazov i često nailazimo na prepreke u vidu neinformisanosti i nepoznavanja rada našeg sektora. Teorije zavere su nam svakodnevica i teško je vrlo često napraviti i nešto najjednostavnije, što se u gradovima podrazumeva i za šta vam ne treba posebna dozvola ili napor.
Ako pod širom zajednicom podrazumevamo građanke i građane naše i opština u okolini, rekla bih da imamo podršku. U našoj sredini nas svi poznaju i mišljenja grade na osnovu ličnog iskustva sa nama, tako da roditelji naših devojaka i devojčica nemaju bojazan da svoje dete pošalju sa nama negde ili je/ga uključe u našu aktivnost. Nažalost, kod autoriteta sa druge strane ne ide nam tako glatko kao sa „običnim“ građanima/ama. Suočavamo se sa istim problemima kao ceo nevladin sektor u Srbiji, često je prisutno nerazumevanje za ono što radimo i u našoj mikro zajednici i mnoga su nam vrata bez objašnjenja zatvorena.
Da nije sve tako crno govore i suprotni primeri, postoje i škole i druge institucije koje vrlo rado sarađuju sa nama, jer shvataju da im obrazovanje i kvalitetno provođenje slobodnog vremena njihovih učenika/ca i korisnika/ca često znači i više od formalnog obrazovanja koje kod njih mogu da steknu.
Sve to shvatamo kao izazov i svakom se radujemo, jer je posebno značajno da upravo te zatvorene ruralne sredine menjamo, a ne da idemo linijom manjeg otpora i prihvatimo zabrane. Edukovane mlade žene svojim inicijativama i akcijama stvarno imaju najveće šanse da promene svoje selo, mesto, grad, opštinu, ceo svet!
Razgovor vodila Đurđa Trajković
Foto: Rekonstrukcija Ženski fond